Vlada da povuče izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju

„Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju treba odmah povući iz procedure, a jedini smisleni amandman na njega glasio bi „briše se“ s obzirom da se tim izmenama i dopunama omogućava rad stranih fakulteta u Srbiji bez procesa akreditacije“, stav je poslanice koalicije Novi DSS – POKS (NADA) Slavice Radisavljević.

Ona je povodom rasprave o predlogu koji je podnela Vlada Republike Srbije na današnjoj sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodne Skupštine navela da su predložena zakonska rešenja u koliziji sa Ustavom, postojećim Zakonom o visokom obrazovanju kao i Strategijom razvoja obrazovanja u našoj zemlji do 2030. godine.

Takođe, prema rečima poslanice Radisavljević ovaj predlog zakona koji je trenutno u skupštinskoj proceduri nije prethodno prošao kroz javnu raspravu stručne javnosti.

„Ovim zakonom krši se Ustav prema čijim odredbama je obrazovanje jednako dostupno svim građanima Srbije. Ukoliko se usvoji predloženi zakon, strana lica biće u prednosti u odnosu na domaća. Time se prenose prakse iz privrede u obrazovanje“, rekla je Radisavljević i dodala da se kroz formu izmena i dopuna pokušava izigrati najviši pravni akt u državi.

Kako je ocenila poslanica Novog DSS-a, predložene izmene i dopune nisu u saglasnosti sa sadašnjim rešenjima iz Zakona o visokom obrazovanju pošto je u njemu propisano da se sva dokumenta na fakultetima izdaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu izuzev u delu kada se radi o nacionalnim manjinama ili u dvojezičnoj praksi.

„Zakonska pravila važiće samo za nas. Neće postojati jednakost profesora, jednakost studentskih programa, pa, na kraju krajeva, ni jednakost samih studenata“, naglasila je Radisavljević.

Kada je reč o postojećoj strategiji razvoja obrazovanja, Radisavljević je napomenula da se predložene izmene i dopune ne slažu ni sa onim što je njome propisano pošto se tamo garantuje jedinstven sistem obrazovanja od osnovnog, preko srednjeg, visokoškolskog do postdiplomskog.

Najzad, predlagači izmena i dopuna zakona izbegli su stručnu javnu raspravu čime se nisu dobili odgovori na pitanja kao što su da li će diploma biti odmah nostrifikovana, ko proverava zvanja profesora, šta se dešava kada ti fakulteti odu i ko im preuzima studente.

„Ovo je materija koja zaslužuje poseban zakon koji bi prethodno prošao široku javnu raspravu“, zaključila je Radisavljević.