Miloš Jovanović za NIN: SNS vodi hibridni rat protiv Srbije

Biće potrebne silne godine za saniranje štete koju je SNS naneo Srbiji pogubnim delovanjem, ali sve se da rešiti. Klijentelističke mreže i negativna selekcija razaraju društveno i nacionalno tkivo, a korupcija režima je sredstvo hibridnog rata koji SNS vodi protiv Srbije, kaže u intervjuu za NIN Miloš Jovanović, predsednik Nove DSS.

Kako kaže, pre pitanja kako izaći na beogradske izbore, potrebno je odlučiti da li uopšte ići na njih, jer „ako nisu pošteni, onda ne treba ni da ih bude“.

Da li je demokratija u Srbiji poništena? Na vlasti imamo novu oligarhiju, koja lažnim izborima može zauvek da vlada, nešto poput Putina?

Ne znam kako je u Rusiji, ali Putin ne smanjuje teritoriju Rusije, naprotiv. Što se tiče demokratije u Srbiji, stanje je sve gore, pritisci i ucene građana sve veći, klijentelističke mreže i negativna selekcija razaraju društveno i nacionalno tkivo, a korupcija režima je sredstvo hibridnog rata koji SNS vodi protiv Srbije. O medijskoj slici, prostakluku, primitivizmu i gebelsovskoj propagandi, koja se neprestano širi sa režimskih medija, uzaludno je trošiti reči. Ali ne sumnjam da će u toj borbi nedostojnog režima i Srbije pobediti Srbija i njen narod.

Ta oligarhija sprema i svoje naslednike, sin Ivice Dačića, unuk Slobodna Miloševića…?

Može oligarhija koju pominjete da sprema šta god želi, na kraju će ipak biti samo ružna prošlost ove zemlje. Biće potrebne silne godine za saniranje štete koju je SNS naneo Srbiji pogubnim delovanjem, ali sve se da rešiti. Bitno je početi. Jedna od ključnih promena u budućnosti je promena političkog sistema, uvođenje većinskog izbornog sistema, čime ćemo razbiti partijsku državu, kancer društva, jer sa sobom nosi lopovluk i negativnu selekciju. Iznad svega, potrebno je da vratimo veru u opšti interes i javno dobro, da povratimo samopoštovanje i ponos, da nas slavni preci nadahnjuju, a ne da ih zaboravljamo i njihove žrtve iz prošlosti obesmišljavamo današnjom slabošću.

Kako protiv crno-crvene oligarhije ako vi kažete - moraju regularni izbori, a oni kažu - nećemo, šta nam možete?

Ne pitaju se samo oni. Tu je i opozicija! A tu su, najpre, građani koje SNS prezire, što se vidi iz količine laži kojima ih beskrupulozno obasipa, i način na koji ih premešta iz mesta u mesto kako bi štelovala rezultate izbora. Snimci iz Male Krsne su mučni za gledanje, a tako izgleda Srbija 2024. To je slika SNS Srbije. Ali u krajnjem ishodu, kada prezirete narod, narod vam vrati istom merom.

Kako protiv politike SNS-a koja se svela na kontejner sa dinarima, a počela je od Karlobaga-Ogulina-Virovitice?

Odlučnošću, istinom, radom na terenu i spremnošću na borbu, kako institucionalnom tako i vaninstitucionalnom. Potpisali smo sa Proglasom i SNP dogovor o zajedničkom frontu u borbi za normalne, fer i poštene izbore koje više nemamo. Nije reč ni o kakvoj koaliciji, već o borbi za normalno demokratsko društvo. I odlična je vest što su javne ličnosti poput onih koje čine Proglas ušle u tu borbu jer se ona tiče svih građana.

Zašto je predsednik postavio Anu Brnabić na čelo Skupštine?

Pojavu Ane Brnabić i njen politički angažman uvek sam doživljavao kao instrument uniženja Srbije. Pitanje je da li u vladajućoj garnituri uopšte postoji dobar kandidat za predsednika Skupštine, jer svi su prošli kroz kalup koji ih čini neotesanim, bahatim i nepristojnim pojedincima bez smisla, želje i volje da poštuju istinski dijalog i argumentovanu raspravu, da uopšte nije izvesno da oni mogu iznedriti iole normalnog kandidata. I kako se sve više ogoljava njihova kosovska politika, čiji je krajnji rezultat priznanje secesije naše južne pokrajine KiM, dakle, čista izdaja – situacija će se pogoršavati jer će oni činiti sve da tu činjenicu prikriju.

Kako ćete i u koliko kolona na izbore? Svi zajedno ili dve kolone?

Prerano je pričati o tome. Pre pitanja kako na izbore, postavlja se pitanje da li uopšte izaći na izbore i može li biti izbora ako nisu pošteni. Izlazak na izbore ima smisla samo ako su ispunjeni elementarni uslovi za održavanje poštenih izbora - ispravan birački spisak i jednaka medijska zastupljenost na javnom servisu. U suprotnom, zašto bi bilo ko iz opozicije na njih izlazio, niti vidim zašto bi izbori u takvim okolnostima uopšte trebalo da se održe. Ako izbori nisu pošteni, onda ih i ne sme biti.

Da li bi desnica bila jača sa Narodnom strankom? Zašto je nema u dogovorima? Ko ju je eliminisao?

Niko nikoga nije eliminisao, jednostavno je stvar započeta među parlamentarnim opozicionim strankama.

Imate li dovoljno vremena da se predupredi krađa i stvore fer uslovi, otvore mediji?

Vremena ima ako ima političke volje. To je glavno pitanje - postoji li politička volja unutar vladajućeg režima da se situacija u zemlji unormali i upristoji. Čini se, takve volje nema, jer je sama priroda SNS-a i ljudi koji ga čine nasilnička i autokratska. I to se promeniti neće. Zato deluje da neminovno idemo ka povišenim tenzijama na političkoj sceni i u društvu.

Da li je demokratija u Srbiji poništena? Ako nema regularnih izbora, rekli ste - krajnji ishod je ulica. Najavili ste vaninstitucionalnu borbu. Spremate reprizu 5. oktobra? O tome pričate?

Ne volim poređenja sa devedesetim jer nisu održiva. Sve se od tada promenilo, i Srbija, i međunarodni kontekst, i odnos Zapada prema vlasti. Jedino ostaje ulica kada demokratiju i pravnu državu ne možete da branite kroz institucije.

Određeni obaveštajni američki izvori najavljuju kao odraz rusko-ukrajinskog rata moguće sukobe na Zapadnom Balkanu?

Balkan je i dalje bure baruta, nezavisno od rata u Ukrajini. Isuviše je bilo dvostrukih aršina i licemerja u rešavanju jugoslovenske krize od strane Zapada devedesetih i ogromna nepravda je učinjena našem narodu. Ništa nije rešeno. BiH se teško može nazvati državom, ovlašćenja visokog predstavnika od te zemlje čine međunarodni protektorat. Makedonija ne raspolaže prevelikim istorijskim legitimitetom, ostaće nestabilna tvorevina zbog etničkog sastava.

Crna Gora je poslednju deceniju i po pokušavala da izgradi novi nacionalni identitet, ali je ta konstrukcija krhka i sva je prilika da će takva ostati. Našu južnu pokrajinu kao nekakvu „nezavisnu” državu ne priznaje pola planete i spor je otvoren baš kao što je i otvoreno srpsko pitanje. Iz geopolitičke perspektive, stvari su jasne. Prostor bivše Jugoslavije se može stabilizovati samo na dva načina: ili će Srbija i srpski nacionalni korpus biti u potpunosti razdrobljeni, ili ćemo se trgnuti i izgraditi snažnu državu koja će znati da brani svoje granice i svoj narod u okruženju. Trećeg nema.

Da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji? Njena podrška za KiM, sada, kada imamo kontejner sa dinarima na takozvanoj granici, čini se licemernom više no ikada?

Kontejner Poštanske štedionice na administrativnoj liniji rezultat je protivustavne i antidržavne politike Vučića i nema veze sa Rusijom, kojoj ne treba uvoditi sankcije jer za to ne postoje razlozi. Glavnu odgovornost za sukob u Ukrajini snosi Zapad, u prvom redu SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo, zbog politike širenja NATO-a na Istok i neobaziranja na bezbednosne brige Rusije koje 15 godina javno ispoljava. Neko će reći, svaka je zemlja slobodna da izabere da li će biti članica nekog vojnog saveza ili ne, pa i Ukrajina. Nemam problem da se složim s tim. Ali onda taj princip mora da važi za sve. Ne sećam se da su SAD dozvolile Kubi da 1962. instalira sovjetske rakete. Uvek sam za dogovor o principima, ali oni moraju da se primenjuju jednako za sve. Konačno, Rusija nam pruža i dalje podršku u Savetu bezbednosti UN i to se ne sme zanemariti.

Šta biste vi kao koalicija mogli drugačije? Da li biste poništili francusko-nemački plan?

Pitanje da li je moguće poništiti tzv. francusko-nemački sporazum se ne postavlja, on je protivustavan i takav ništavan za Srbiju. Ne može proizvesti nikakve pravne posledice i mora biti odbačen hitno i u celini. To bismo uradili. Prekinuli bismo politiku ustupaka secesionistima koja traje od 2008. i efikasnije radili na terenu. Srpska lista kao koncept nije pogrešan model delovanja, ali je katastrofalno vršila svoju funkciju. Unosila je samo razdor gde je trebalo da stvara jedinstvo i veru. I nastavili bismo diplomatsku aktivnost na povlačenju priznanja kod trećih država. Konačno, proglasiti okupaciju KiM dok se ne obezbedi poštovanje, za sve obavezujuće, Rezolucije 1244 SBUN, koja garantuje teritorijalnu celovitost Srbije, kao i povratak srpskih snaga bezbednosti.

Kao savetnik ministra za KiM Slobodana Samardžića bili ste 2007. član pregovaračkog procesa o budućem statusu KiM. Da li se tada već znalo da je krajnji ishod prihvatanje nezavisnosti Kosova? Da li je i šta moglo drugačije? I da li išta može drugačije?

Znalo se da je krajnji željeni ishod iz perspektive sila Zapada da prvo dođe do formalizacije secesije naše južne pokrajine, što se desilo kroz jednostrano proglašenje nezavisnosti 17. februara 2008, a potom da se Srbija pritiska da secesiju prihvati. Volfgang Išinger, nemački diplomata koji je predsedavao međunarodnom posredničkom trojkom u toj poslednjoj fazi pregovora, već tada je, krajem 2007, stavio na sto model dve Nemačke kao predlog rešenja. Taj model, koji se zasniva na sporazumu dve Nemačke iz 1972. godine kojim su one priznale jedna drugu i nakon kojeg su obe postale članice UN, bio je, naravno, odbijen. Evo, petnaest godina nakon toga, u Srbiji se našao neko ko će takav sporazum, a to je francusko-nemački sporazum, prihvatiti. Zbog takvog čina veleizdaje, Vučić će snositi političku, istorijsku i krivično-pravnu odgovornost. A da li je moglo drugačije? Moglo je i može.

Mogli smo da se borimo protiv izmeštanja pregovora iz UN na EU, a ne da se s tim saglašavamo 2010, da ne pristanemo na Briselski sporazum 2013. kojim smo povukli svoje pravosuđe sa severa pokrajine, da ne uklanjamo barikade 2023. godine i da odbijemo francusko-nemački sporazum kojim se priznaje secesija. Sve to je posledica naše slabosti, odsustva samopouzdanja, očajnih i nedoraslih političkih elita. Sami uništavamo svoju državnost i taj naš kukavičluk – ako nešto ne promenimo – kao narod, u krajnjem ishodu koštaće nas opstanka u bukvalnom smislu te reči. Mora drugačije jer nakon Kosova dolazi Republika Srpska i tako redom, dok se srpski nacionalni korpus u svakom pogledu ne razdrobi. Ja na to ne pristajem. I još manje na to treba pristati kada imate u vidu da više od pola planete ne prihvata secesiju južne pokrajine i da u svetu narasta multipolarnost, čime se povećava manevarski prostor za nas.

Pre deset godina postali ste docent na Pravnom fakultetu na dva predmeta - Uvod u pravo evropskih integracija i Međunarodni odnosi. Ipak, protivnik ste ulaska Srbije u EU. Ako stigne konkretna pomoć EU u održavanju regularnih izbora, da li ste spremni da se odreknete stavova protiv ulaska Srbije u EU?

Moj stav u vezi sa EU posledica je mojih čvrstih uverenja. Odreći se KiM značilo bi odricanje naroda od svega što ga čini srpskim i što ga je kroz istoriju održalo, a to od nas traži EU za članstvo. I pristanak je nemoguć. Zato treba da se preorijentišemo i umesto članstva, usredsredimo na saradnju sa EU. A ni sama EU nije spremna za proširenje. Što se pomoći spolja tiče u vezi s našim problemima, nikakva pomoć nam tu neće pomoći. Ili ćemo se sami izboriti za normalnu demokratsku državu ili je nećemo imati. Moramo da naučimo da svoje probleme sami rešavamo.

Ne mogu da zamislim kako pred strancima kukam o stanju u mojoj zemlji, a kamoli da kritikujem bilo koga iz moje zemlje iako o Vučiću u političkom smislu mislim sve najgore. On nema političku viziju, političku filozofiju koja bi podupirala njegovu političku akciju. Nedorastao je funkciji na kojoj je i nedostojan je iste. Njegova politika se svodi na jeftino šibicarenje i propagandnu mašineriju gebelsovskog tipa, vodi izdajničku, antidržavnu i protivustavnu kosovsku politiku, a klijentelističkim i koruptivnim načinom vladavine nanosi ogromnu štetu srpskom narodu i društvu. U biti, velika je kukavica.

Opozicija EKSPO ne vidi kao razvojnu šansu, već kao pljačku?

Vlast je dokazala nebrojeno puta da se isključivo rukovodi privatnim interesima. Priča o tom belosvetskom vašaru kao neverovatnoj razvojnoj šansi čista je besmislica i služi za pokrivanje nacionalnog sloma, prvenstveno kosovske politike. Jeftino Vučićevo šibicarenje. Većina projekata koji se najavljuju i koji su, sami po sebi, uglavnom dobri, nema ama baš nikakve veze sa EKSPO 2027.

Odrasli ste na relaciji Beograd-Pariz…

... To je veliko bogatstvo u iskustvenom smislu. Sa osam godina sam prvi put otišao u Francusku, veći deo osnovne škole tamo završio. U tom smislu, Zapad mi nije stran, a otišao sam dovoljno mlad da me ne zaslepe svetla velikog grada, već da ga prisvojim na najnormalniji način. Utoliko sam vakcinisan od kompleksa inferiornosti koje naše političke elite neretko iskazuju prema tom istom Zapadu. Kasnije sam bio u prilici da se tamo vratim na studije i započnem profesionalnu akademsku karijeru. Ali najsrećnija okolnost je što sam odlazio i vraćao se više puta, što učini da stvari posmatrate u više dimenzija.

Doktorsku disertaciju odbranili ste na Sorboni, sa temom „Vojna intervencija NATO-a 1999“. Da li vidite da je ipak jedini izlaz za Srbiju ulazak u NATO?

Hajmo redom. Prvo, naslov i tema moje disertacije glasio je „Opravdanost i opravdavanje upotrebe sile u poslehladnoratovskom periodu”. Vojna intervencija NATO protiv SRJ samo je studija slučaja u okviru šire postavljenog problema koji se odnosi na pravilno shvatanje poslehladnoratovskog perioda i vladajućeg liberalnog antipluralizma u međunarodnim odnosima. Režimska propaganda voli da, u svom nepoznavanju akademskih i naučnih uzusa, potencira podnaslov moje disertacije, da je navedena intervencija eksplicitno u disertaciji okvalifikovana sa međunarodno pravnog aspekta kao agresija.

Drugo, Srbija je vojno neutralna država, što znači da ne može biti članica bilo kog vojnog/odbrambenog saveza. Ta hrabra odluka mera je našeg slobodarskog duha i naše neverovatno snažne volje da kao nacija očuvamo svoju nezavisnost. Vojna neutralnost se mora dalje unaprediti, prvo donošenjem zakona o vojnoj neutralnosti čiji je nacrt Novi DSS odavno spremio, a potom i uvođenjem u Ustav.  Članstvo u NATO označilo bi krajnji slom Srbije, njeno potpuno rastakanje i konačno prevođenje na Zapad, kojem u istorijskom i civilizacijskom smislu nikada nije u potpunosti pripadala. Članstvo Srbije u NATO bi predstavljalo istorijski poraz srpskog naroda i njegovo poništavanje.

O pevanju „đeneralu Draži“, nacionalnom pomirenju, antizapadnim stavovima...

Objavljen je snimak na kojem pevate „Sve su straže đenerala Draže“. Kada je i kako snimak nastao? Da li je to prihvatljiv bekgraund u evropskim zemljama za političara iz Srbije?

Iako nije elegantno govoriti o sebi, čini mi se da sam jedini na političkoj sceni Srbije istinski kosmopolita i to sticajem životnih okolnosti, a ne sopstvenom zaslugom. Istinski kosmopolita prvo mora poštovati sebe, svoju istoriju i kulturu da bi bio u stanju da poštuje tuđe istorije i kulture. Patriotizam i nacionalizam u starom, neizvitoperenom, etimološkom značenju je preduslov za istinski kosmopolitski duh. U suprotnom, samo je stvar trenda, mode i ostalih besmislica. Živeći na Zapadu, video sam tu transformaciju, neko bi rekao dekadenciju, zapadnih društava koja danas, nažalost, skoro isključivo počivaju na tržišnoj logici i radikalnom individualizmu, bez ikakve supstance ili duhovnosti.

Romani Mišela Uelbeka svedoče o tom narastajućem nihilizmu i raskorenjivanju pojedinaca. Ako me već pitate, mislim da su takva društva osuđena na propast i ne želim da Srbija krene tim putem. Nezavisno od toga, politika Zapada prema Srbiji u suprotnosti je sa našim najvitalnijim nacionalnim interesima. U tom smislu, biti uz Zapad znači biti protiv svog naroda i svoje države. I to je tako, ne zbog mržnje prema Zapadu, koga vi pogrešno nazivate međunarodnom zajednicom, već zbog konkretne antisrpske politike tog Zapada. Težnje ka unitarizaciji BiH, položaj srpskog naroda u CG, secesija KiM, etničko čišćenje RSK, napad NATO na Vojsku RS, agresija NATO protiv SRJ dovoljno svedoče o toj politici.

Što se pesme đeneralu Draži tiče, stvar je jednostavna. Bilo je izborne veče, bio je prisutan Vojislav Mihailović, unuk Draže Mihailovića. Neko od prisutnih članova POKS-a je zapevao, a mi smo se pridružili. I ne vidim nikakav problem u tome. Problem postoji jedino u tome što još nismo izvršili nacionalno pomirenje unutar srpskog naroda.

Link: https://www.nin.rs/politika/vesti/46802/milos-jovanovic-za-nin-sns-vodi-hibridni-rat-protiv-srbije