Милош Јовановић за НИН: СНС води хибридни рат против Србије

Биће потребне силне године за санирање штете коју је СНС нанео Србији погубним деловањем, али све се да решити. Клијентелистичке мреже и негативна селекција разарају друштвено и национално ткиво, а корупција режима је средство хибридног рата који СНС води против Србије, каже у интервјуу за НИН Милош Јовановић, председник Нове ДСС.

Како каже, пре питања како изаћи на београдске изборе, потребно је одлучити да ли уопште ићи на њих, јер „ако нису поштени, онда не треба ни да их буде“.

Да ли је демократија у Србији поништена? На власти имамо нову олигархију, која лажним изборима може заувек да влада, нешто попут Путина?

Не знам како је у Русији, али Путин не смањује територију Русије, напротив. Што се тиче демократије у Србији, стање је све горе, притисци и уцене грађана све већи, клијентелистичке мреже и негативна селекција разарају друштвено и национално ткиво, а корупција режима је средство хибридног рата који СНС води против Србије. О медијској слици, простаклуку, примитивизму и гебелсовској пропаганди, која се непрестано шири са режимских медија, узалудно је трошити речи. Али не сумњам да ће у тој борби недостојног режима и Србије победити Србија и њен народ.

Та олигархија спрема и своје наследнике, син Ивице Дачића, унук Слободна Милошевића…?

Може олигархија коју помињете да спрема шта год жели, на крају ће ипак бити само ружна прошлост ове земље. Биће потребне силне године за санирање штете коју је СНС нанео Србији погубним деловањем, али све се да решити. Битно је почети. Једна од кључних промена у будућности је промена политичког система, увођење већинског изборног система, чиме ћемо разбити партијску државу, канцер друштва, јер са собом носи лоповлук и негативну селекцију. Изнад свега, потребно је да вратимо веру у општи интерес и јавно добро, да повратимо самопоштовање и понос, да нас славни преци надахњују, а не да их заборављамо и њихове жртве из прошлости обесмишљавамо данашњом слабошћу.

Како против црно-црвене олигархије ако ви кажете - морају регуларни избори, а они кажу - нећемо, шта нам можете?

Не питају се само они. Ту је и опозиција! А ту су, најпре, грађани које СНС презире, што се види из количине лажи којима их бескрупулозно обасипа, и начин на који их премешта из места у место како би штеловала резултате избора. Снимци из Мале Крсне су мучни за гледање, а тако изгледа Србија 2024. То је слика СНС Србије. Али у крајњем исходу, када презирете народ, народ вам врати истом мером.

Како против политике СНС-а која се свела на контејнер са динарима, а почела је од Карлобага-Огулина-Вировитице?

Одлучношћу, истином, радом на терену и спремношћу на борбу, како институционалном тако и ванинституционалном. Потписали смо са Прогласом и СНП договор о заједничком фронту у борби за нормалне, фер и поштене изборе које више немамо. Није реч ни о каквој коалицији, већ о борби за нормално демократско друштво. И одлична је вест што су јавне личности попут оних које чине Проглас ушле у ту борбу јер се она тиче свих грађана.

Зашто је председник поставио Ану Брнабић на чело Скупштине?

Појаву Ане Брнабић и њен политички ангажман увек сам доживљавао као инструмент унижења Србије. Питање је да ли у владајућој гарнитури уопште постоји добар кандидат за председника Скупштине, јер сви су прошли кроз калуп који их чини неотесаним, бахатим и непристојним појединцима без смисла, жеље и воље да поштују истински дијалог и аргументовану расправу, да уопште није извесно да они могу изнедрити иоле нормалног кандидата. И како се све више огољава њихова косовска политика, чији је крајњи резултат признање сецесије наше јужне покрајине КиМ, дакле, чиста издаја – ситуација ће се погоршавати јер ће они чинити све да ту чињеницу прикрију.

Како ћете и у колико колона на изборе? Сви заједно или две колоне?

Прерано је причати о томе. Пре питања како на изборе, поставља се питање да ли уопште изаћи на изборе и може ли бити избора ако нису поштени. Излазак на изборе има смисла само ако су испуњени елементарни услови за одржавање поштених избора - исправан бирачки списак и једнака медијска заступљеност на јавном сервису. У супротном, зашто би било ко из опозиције на њих излазио, нити видим зашто би избори у таквим околностима уопште требало да се одрже. Ако избори нису поштени, онда их и не сме бити.

Да ли би десница била јача са Народном странком? Зашто је нема у договорима? Ко ју је елиминисао?

Нико никога није елиминисао, једноставно је ствар започета међу парламентарним опозиционим странкама.

Имате ли довољно времена да се предупреди крађа и створе фер услови, отворе медији?

Времена има ако има политичке воље. То је главно питање - постоји ли политичка воља унутар владајућег режима да се ситуација у земљи унормали и упристоји. Чини се, такве воље нема, јер је сама природа СНС-а и људи који га чине насилничка и аутократска. И то се променити неће. Зато делује да неминовно идемо ка повишеним тензијама на политичкој сцени и у друштву.

Да ли је демократија у Србији поништена? Ако нема регуларних избора, рекли сте - крајњи исход је улица. Најавили сте ванинституционалну борбу. Спремате репризу 5. октобра? О томе причате?

Не волим поређења са деведесетим јер нису одржива. Све се од тада променило, и Србија, и међународни контекст, и однос Запада према власти. Једино остаје улица када демократију и правну државу не можете да браните кроз институције.

Одређени обавештајни амерички извори најављују као одраз руско-украјинског рата могуће сукобе на Западном Балкану?

Балкан је и даље буре барута, независно од рата у Украјини. Исувише је било двоструких аршина и лицемерја у решавању југословенске кризе од стране Запада деведесетих и огромна неправда је учињена нашем народу. Ништа није решено. БиХ се тешко може назвати државом, овлашћења високог представника од те земље чине међународни протекторат. Македонија не располаже превеликим историјским легитимитетом, остаће нестабилна творевина због етничког састава.

Црна Гора је последњу деценију и по покушавала да изгради нови национални идентитет, али је та конструкција крхка и сва је прилика да ће таква остати. Нашу јужну покрајину као некакву „независну” државу не признаје пола планете и спор је отворен баш као што је и отворено српско питање. Из геополитичке перспективе, ствари су јасне. Простор бивше Југославије се може стабилизовати само на два начина: или ће Србија и српски национални корпус бити у потпуности раздробљени, или ћемо се тргнути и изградити снажну државу која ће знати да брани своје границе и свој народ у окружењу. Трећег нема.

Да ли Србија треба да уведе санкције Русији? Њена подршка за КиМ, сада, када имамо контејнер са динарима на такозваној граници, чини се лицемерном више но икада?

Контејнер Поштанске штедионице на административној линији резултат је противуставне и антидржавне политике Вучића и нема везе са Русијом, којој не треба уводити санкције јер за то не постоје разлози. Главну одговорност за сукоб у Украјини сноси Запад, у првом реду САД и Уједињено Краљевство, због политике ширења НАТО-а на Исток и необазирања на безбедносне бриге Русије које 15 година јавно испољава. Неко ће рећи, свака је земља слободна да изабере да ли ће бити чланица неког војног савеза или не, па и Украјина. Немам проблем да се сложим с тим. Али онда тај принцип мора да важи за све. Не сећам се да су САД дозволиле Куби да 1962. инсталира совјетске ракете. Увек сам за договор о принципима, али они морају да се примењују једнако за све. Коначно, Русија нам пружа и даље подршку у Савету безбедности УН и то се не сме занемарити.

Шта бисте ви као коалиција могли другачије? Да ли бисте поништили француско-немачки план?

Питање да ли је могуће поништити тзв. француско-немачки споразум се не поставља, он је противуставан и такав ништаван за Србију. Не може произвести никакве правне последице и мора бити одбачен хитно и у целини. То бисмо урадили. Прекинули бисмо политику уступака сецесионистима која траје од 2008. и ефикасније радили на терену. Српска листа као концепт није погрешан модел деловања, али је катастрофално вршила своју функцију. Уносила је само раздор где је требало да ствара јединство и веру. И наставили бисмо дипломатску активност на повлачењу признања код трећих држава. Коначно, прогласити окупацију КиМ док се не обезбеди поштовање, за све обавезујуће, Резолуције 1244 СБУН, која гарантује територијалну целовитост Србије, као и повратак српских снага безбедности.

Као саветник министра за КиМ Слободана Самарџића били сте 2007. члан преговарачког процеса о будућем статусу КиМ. Да ли се тада већ знало да је крајњи исход прихватање независности Косова? Да ли је и шта могло другачије? И да ли ишта може другачије?

Знало се да је крајњи жељени исход из перспективе сила Запада да прво дође до формализације сецесије наше јужне покрајине, што се десило кроз једнострано проглашење независности 17. фебруара 2008, а потом да се Србија притиска да сецесију прихвати. Волфганг Ишингер, немачки дипломата који је председавао међународном посредничком тројком у тој последњој фази преговора, већ тада је, крајем 2007, ставио на сто модел две Немачке као предлог решења. Тај модел, који се заснива на споразуму две Немачке из 1972. године којим су оне признале једна другу и након којег су обе постале чланице УН, био је, наравно, одбијен. Ево, петнаест година након тога, у Србији се нашао неко ко ће такав споразум, а то је француско-немачки споразум, прихватити. Због таквог чина велеиздаје, Вучић ће сносити политичку, историјску и кривично-правну одговорност. А да ли је могло другачије? Могло је и може.

Могли смо да се боримо против измештања преговора из УН на ЕУ, а не да се с тим саглашавамо 2010, да не пристанемо на Бриселски споразум 2013. којим смо повукли своје правосуђе са севера покрајине, да не уклањамо барикаде 2023. године и да одбијемо француско-немачки споразум којим се признаје сецесија. Све то је последица наше слабости, одсуства самопоуздања, очајних и недораслих политичких елита. Сами уништавамо своју државност и тај наш кукавичлук – ако нешто не променимо – као народ, у крајњем исходу коштаће нас опстанка у буквалном смислу те речи. Мора другачије јер након Косова долази Република Српска и тако редом, док се српски национални корпус у сваком погледу не раздроби. Ја на то не пристајем. И још мање на то треба пристати када имате у виду да више од пола планете не прихвата сецесију јужне покрајине и да у свету нараста мултиполарност, чиме се повећава маневарски простор за нас.

Пре десет година постали сте доцент на Правном факултету на два предмета - Увод у право европских интеграција и Међународни односи. Ипак, противник сте уласка Србије у ЕУ. Ако стигне конкретна помоћ ЕУ у одржавању регуларних избора, да ли сте спремни да се одрекнете ставова против уласка Србије у ЕУ?

Мој став у вези са ЕУ последица је мојих чврстих уверења. Одрећи се КиМ значило би одрицање народа од свега што га чини српским и што га је кроз историју одржало, а то од нас тражи ЕУ за чланство. И пристанак је немогућ. Зато треба да се преоријентишемо и уместо чланства, усредсредимо на сарадњу са ЕУ. А ни сама ЕУ није спремна за проширење. Што се помоћи споља тиче у вези с нашим проблемима, никаква помоћ нам ту неће помоћи. Или ћемо се сами изборити за нормалну демократску државу или је нећемо имати. Морамо да научимо да своје проблеме сами решавамо.

Не могу да замислим како пред странцима кукам о стању у мојој земљи, а камоли да критикујем било кога из моје земље иако о Вучићу у политичком смислу мислим све најгоре. Он нема политичку визију, политичку филозофију која би подупирала његову политичку акцију. Недорастао је функцији на којој је и недостојан је исте. Његова политика се своди на јефтино шибицарење и пропагандну машинерију гебелсовског типа, води издајничку, антидржавну и противуставну косовску политику, а клијентелистичким и коруптивним начином владавине наноси огромну штету српском народу и друштву. У бити, велика је кукавица.

Опозиција ЕКСПО не види као развојну шансу, већ као пљачку?

Власт је доказала небројено пута да се искључиво руководи приватним интересима. Прича о том белосветском вашару као невероватној развојној шанси чиста је бесмислица и служи за покривање националног слома, првенствено косовске политике. Јефтино Вучићево шибицарење. Већина пројеката који се најављују и који су, сами по себи, углавном добри, нема ама баш никакве везе са ЕКСПО 2027.

Одрасли сте на релацији Београд-Париз…

... То је велико богатство у искуственом смислу. Са осам година сам први пут отишао у Француску, већи део основне школе тамо завршио. У том смислу, Запад ми није стран, а отишао сам довољно млад да ме не заслепе светла великог града, већ да га присвојим на најнормалнији начин. Утолико сам вакцинисан од комплекса инфериорности које наше политичке елите неретко исказују према том истом Западу. Касније сам био у прилици да се тамо вратим на студије и започнем професионалну академску каријеру. Али најсрећнија околност је што сам одлазио и враћао се више пута, што учини да ствари посматрате у више димензија.

Докторску дисертацију одбранили сте на Сорбони, са темом „Војна интервенција НАТО-а 1999“. Да ли видите да је ипак једини излаз за Србију улазак у НАТО?

Хајмо редом. Прво, наслов и тема моје дисертације гласио је „Оправданост и оправдавање употребе силе у послехладноратовском периоду”. Војна интервенција НАТО против СРЈ само је студија случаја у оквиру шире постављеног проблема који се односи на правилно схватање послехладноратовског периода и владајућег либералног антиплурализма у међународним односима. Режимска пропаганда воли да, у свом непознавању академских и научних узуса, потенцира поднаслов моје дисертације, да је наведена интервенција експлицитно у дисертацији оквалификована са међународно правног аспекта као агресија.

Друго, Србија је војно неутрална држава, што значи да не може бити чланица било ког војног/одбрамбеног савеза. Та храбра одлука мера је нашег слободарског духа и наше невероватно снажне воље да као нација очувамо своју независност. Војна неутралност се мора даље унапредити, прво доношењем закона о војној неутралности чији је нацрт Нови ДСС одавно спремио, а потом и увођењем у Устав.  Чланство у НАТО означило би крајњи слом Србије, њено потпуно растакање и коначно превођење на Запад, којем у историјском и цивилизацијском смислу никада није у потпуности припадала. Чланство Србије у НАТО би представљало историјски пораз српског народа и његово поништавање.

О певању „ђенералу Дражи“, националном помирењу, антизападним ставовима...

Објављен је снимак на којем певате „Све су страже ђенерала Драже“. Када је и како снимак настао? Да ли је то прихватљив бекграунд у европским земљама за политичара из Србије?

Иако није елегантно говорити о себи, чини ми се да сам једини на политичкој сцени Србије истински космополита и то стицајем животних околности, а не сопственом заслугом. Истински космополита прво мора поштовати себе, своју историју и културу да би био у стању да поштује туђе историје и културе. Патриотизам и национализам у старом, неизвитопереном, етимолошком значењу је предуслов за истински космополитски дух. У супротном, само је ствар тренда, моде и осталих бесмислица. Живећи на Западу, видео сам ту трансформацију, неко би рекао декаденцију, западних друштава која данас, нажалост, скоро искључиво почивају на тржишној логици и радикалном индивидуализму, без икакве супстанце или духовности.

Романи Мишела Уелбека сведоче о том нарастајућем нихилизму и раскорењивању појединаца. Ако ме већ питате, мислим да су таква друштва осуђена на пропаст и не желим да Србија крене тим путем. Независно од тога, политика Запада према Србији у супротности је са нашим највиталнијим националним интересима. У том смислу, бити уз Запад значи бити против свог народа и своје државе. И то је тако, не због мржње према Западу, кога ви погрешно називате међународном заједницом, већ због конкретне антисрпске политике тог Запада. Тежње ка унитаризацији БиХ, положај српског народа у ЦГ, сецесија КиМ, етничко чишћење РСК, напад НАТО на Војску РС, агресија НАТО против СРЈ довољно сведоче о тој политици.

Што се песме ђенералу Дражи тиче, ствар је једноставна. Било је изборне вече, био је присутан Војислав Михаиловић, унук Драже Михаиловића. Неко од присутних чланова ПОКС-а је запевао, а ми смо се придружили. И не видим никакав проблем у томе. Проблем постоји једино у томе што још нисмо извршили национално помирење унутар српског народа.

Линк: https://www.nin.rs/politika/vesti/46802/milos-jovanovic-za-nin-sns-vodi-hibridni-rat-protiv-srbije