DEKLARACIJA O KOSOVU I METOHIJI I KOSOVSKOJ POLITICI PREDSEDNIKA I VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Polazeći od Ustava Republike Srbije koji u svojoj Preambuli potvrđuje da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, a u normativnom delu shodno članu 182. utvrđuje da Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija čija će se suštinska autonomija urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava;

Uzimajući u obzir temeljne norme međunarodnog prava i poretka proisteklog iz Povelje Ujedinjenih nacija kao i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN kojom se garantuje teritorijalna celovitost Srbije sa Kosovom i Metohijom kao njenim sastavnim i neotuđivim delom;

Svesni značaja Kosova i Metohije za nacionalni identitet i kulturu, duhovno uporište i istorijsku ukorenjenost srpskog naroda kao i kosovskog opredeljenja koje je oduvek predstavljalo metafizički obrazac održanja Srba;

Imajući u vidu aktuelne političke procese čiji će se neminovni ishod – ako se hitno ne prekinu – ogledati u priznanju secesije srpske južne pokrajine i zaokruživanju takozvane kosovske državnosti što će za direktnu posledicu prouzrokovati dalje teritorijalno, nacionalno i moralno rastakanje zemlje i dovesti u pitanje sam opstanak srpskog naroda kao takvog,

NOVA DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE DONOSI

DEKLARACIJU O KOSOVU I METOHIJI I KOSOVSKOJ POLITICI PREDSEDNIKA I VLADE REPUBLIKE SRBIJE

1. Kosovska politika koja se vodi od 2008. godine i koja je intenzivirana dolaskom Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića na vlast doživela je potpuni slom i neizbežno vodi ka priznanju secesije južne srpske pokrajine. Reč je o politici saučesništva srpskih vlasti u otimanju dela državne teritorije kojom se Republika Srbija, povlađujući interesima Zapada, postepeno povlačila iz svoje južne pokrajine dajući istovremeno legitimitet i jačajući ingerencije secesionističkih vlasti u Prištini. Rekonfiguracija UNMIK-a (2008.); izmeštanje pregovora iz UN na EU (2010.); otpočinjanje „tehničkog” dijaloga i „tehnički” sporazumi (2011.); „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa” (tzv. „Briselski sporazum”, 2013.) kao i sporazumi koji su iz navedenog sporazuma proistekli (2015/2016.); i konačno, „Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije” (tzv. „Francusko-nemački sporazum”, februar 2023.) i njegov „Implementacioni aneks” (tzv. „Ohridski sporazum”, mart 2023.) kojima se otvoreno predviđa priznanje secesije Kosova i Metohije, predstavljaju uporišne i formalne tačke ove pogubne politike koja se mora hitno i korenito promeniti.

2. „Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije” (tzv. „Francusko-nemački sporazum”) kojim se jasno predviđa implicitno priznanje secesije Kosova i Metohije  kroz odredbe o razvijanju normalnih, dobrosusedskih odnosa na osnovu jednakih prava i međusobnom priznanju dokumenata i nacionalnih simbola, uključujući pasoše  (član 1.), o poštovanju među stranama principa utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onih o jednakosti suvereniteta svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomiji i teritorijalnom integritetu (član 2.), neprotivljenju Srbije članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji i obavezi da nijedna od strana ne može da predstavlja drugu u međunarodnoj sferi niti da deluje u njeno ime  (član 4.), kao i njegov implementacioni aneks (tzv. „Sporazum iz Ohrida”) kojim se Kosovo i Srbija u potpunosti obavezuju da će poštovati sve članove Sporazuma (tzv. „Francusko-nemačkog”) i ovog Aneksa (tzv. „Ohridskog”) i ispuniti sve obaveze koje proističu iz Sporazuma i ovog Aneksa, ekspeditivno i u dobroj veri, kao i da se Kosovo i Srbija sporazumevaju da neće blokirati primenu nijednog od članova, apsolutno su i nedvosmisleno protivustavnog i antidržavnog karaktera.

3. Za Novu Demokratsku stranku Srbije takozvani „Francusko-nemački sporazum” kao i njegov aneks iz Ohrida su ništavi i ne mogu proizvoditi pravne posledice. Navedeni sporazumi moraju biti i biće odbačeni, hitno i u celini.

4. Prihvatanje navedenih sporazuma od strane srpskih zvaničnika i državnih funkcionera povlači za sobom ne samo istorijsku i političku, već i krivičnopravnu odgovornost. Protiv svih učinilaca ovih krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije biće sprovedeni odgovarajući sudski postupci i oni će biti najstrože kažnjeni u skladu sa odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije.  

5. Srbija koja odustane od odbrane Kosova i Metohije postaje Srbija koja više nikada, nigde i ništa neće braniti. Iz tog razloga bi dalje sprovođenje protivustavne i antidržavne kosovske politike aktuelnih vlasti u Srbiji radikalno i trajno oslabilo pozicije srpske države i srpskog naroda, dodatno usložilo njegov geopolitički položaj i nužno dovelo u opasnost Republiku Srpsku i njen opstanak.

6. Pitanje Kosova i Metohije i odbrane teritorijalne celovitosti države nije samo temeljeno i sudbonosno nacionalno pitanje, već predstavlja i prvorazredno pitanje postojanja i odbrane pravne države i poštovanja principa ustavnosti i zakonitosti. Kako pravne države ne može delimično biti – jer ona ili postoji ili ne postoji – tako se pravna država i demokratski poredak ne mogu, niti se smeju braniti selektivno tj. samo po određenim pitanjima. Odbrana Kosova i Metohije predstavlja utoliko i odbranu pravne države i demokratskog poretka.

7. Imajući u vidu flagrantno i kontinuirano kršenje Rezolucije 1244 SBUN, Srbija mora da proglasi okupaciju dela državne teritorije dok svi relevantni međunarodni činioci ne budu uvažavali važeću i pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 SBUN kojom se štiti teritorijalna celovitost Srbije i predviđa povratak srpskih snaga bezbednosti u južnu srpsku pokrajinu. Činom proglašenja okupacije jasno će biti stavljeno do znanja svim subjektima međunarodnih odnosa da Srbija nikada neće prestati sa borbom za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti.

U Beogradu,

04.02.2024.