Полазећи од Устава Републике Србије који у својој Преамбули потврђује да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, а у нормативном делу сходно члану 182. утврђује да Република Србија има Аутономну покрајину Косово и Метохија чија ће се суштинска аутономија уредити посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава;
Узимајући у обзир темељне норме међународног права и поретка проистеклог из Повеље Уједињених нација као и Резолуцију 1244 Савета безбедности УН којом се гарантује територијална целовитост Србије са Косовом и Метохијом као њеним саставним и неотуђивим делом;
Свесни значаја Косова и Метохије за национални идентитет и културу, духовно упориште и историјску укорењеност српског народа као и косовског опредељења које је одувек представљало метафизички образац одржања Срба;
Имајући у виду актуелне политичке процесе чији ће се неминовни исход – ако се хитно не прекину – огледати у признању сецесије српске јужне покрајине и заокруживању такозване косовске државности што ће за директну последицу проузроковати даље територијално, национално и морално растакање земље и довести у питање сам опстанак српског народа као таквог,
НОВА ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ ДОНОСИ
ДЕКЛАРАЦИЈУ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ И КОСОВСКОЈ ПОЛИТИЦИ ПРЕДСЕДНИКА И ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
1. Косовска политика која се води од 2008. године и која је интензивирана доласком Српске напредне странке и Александра Вучића на власт доживела је потпуни слом и неизбежно води ка признању сецесије јужне српске покрајине. Реч је о политици саучесништва српских власти у отимању дела државне територије којом се Република Србија, повлађујући интересима Запада, постепено повлачила из своје јужне покрајине дајући истовремено легитимитет и јачајући ингеренције сецесионистичких власти у Приштини. Реконфигурација УНМИК-а (2008.); измештање преговора из УН на ЕУ (2010.); отпочињање „техничког” дијалога и „технички” споразуми (2011.); „Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа” (тзв. „Бриселски споразум”, 2013.) као и споразуми који су из наведеног споразума проистекли (2015/2016.); и коначно, „Споразум о путу ка нормализацији односа Косова и Србије” (тзв. „Француско-немачки споразум”, фебруар 2023.) и његов „Имплементациони анекс” (тзв. „Охридски споразум”, март 2023.) којима се отворено предвиђа признање сецесије Косова и Метохије, представљају упоришне и формалне тачке ове погубне политике која се мора хитно и коренито променити.
2. „Споразум о путу ка нормализацији односа Косова и Србије” (тзв. „Француско-немачки споразум”) којим се јасно предвиђа имплицитно признање сецесије Косова и Метохије кроз одредбе о развијању нормалних, добросуседских односа на основу једнаких права и међусобном признању докумената и националних симбола, укључујући пасоше (члан 1.), о поштовању међу странама принципа утврђеним у Повељи Уједињених нација, посебно оних о једнакости суверенитета свих држава, поштовању њихове независности, аутономији и територијалном интегритету (члан 2.), непротивљењу Србије чланству Косова у било којој међународној организацији и обавези да ниједна од страна не може да представља другу у међународној сфери нити да делује у њено име (члан 4.), као и његов имплементациони анекс (тзв. „Споразум из Охрида”) којим се Косово и Србија у потпуности обавезују да ће поштовати све чланове Споразума (тзв. „Француско-немачког”) и овог Анекса (тзв. „Охридског”) и испунити све обавезе које проистичу из Споразума и овог Анекса, експедитивно и у доброј вери, као и да се Косово и Србија споразумевају да неће блокирати примену ниједног од чланова, апсолутно су и недвосмислено противуставног и антидржавног карактера.
3. За Нову Демократску странку Србије такозвани „Француско-немачки споразум” као и његов анекс из Охрида су ништави и не могу производити правне последице. Наведени споразуми морају бити и биће одбачени, хитно и у целини.
4. Прихватање наведених споразума од стране српских званичника и државних функционера повлачи за собом не само историјску и политичку, већ и кривичноправну одговорност. Против свих учинилаца ових кривичних дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије биће спроведени одговарајући судски поступци и они ће бити најстроже кажњени у складу са одредбама Кривичног законика Републике Србије.
5. Србија која одустане од одбране Косова и Метохије постаје Србија која више никада, нигде и ништа неће бранити. Из тог разлога би даље спровођење противуставне и антидржавне косовске политике актуелних власти у Србији радикално и трајно ослабило позиције српске државе и српског народа, додатно усложило његов геополитички положај и нужно довело у опасност Републику Српску и њен опстанак.
6. Питање Косова и Метохије и одбране територијалне целовитости државе није само темељено и судбоносно национално питање, већ представља и прворазредно питање постојања и одбране правне државе и поштовања принципа уставности и законитости. Како правне државе не може делимично бити – јер она или постоји или не постоји – тако се правна држава и демократски поредак не могу, нити се смеју бранити селективно тј. само по одређеним питањима. Одбрана Косова и Метохије представља утолико и одбрану правне државе и демократског поретка.
7. Имајући у виду флагрантно и континуирано кршење Резолуције 1244 СБУН, Србија мора да прогласи окупацију дела државне територије док сви релевантни међународни чиниоци не буду уважавали важећу и правно обавезујућу Резолуцију 1244 СБУН којом се штити територијална целовитост Србије и предвиђа повратак српских снага безбедности у јужну српску покрајину. Чином проглашења окупације јасно ће бити стављено до знања свим субјектима међународних односа да Србија никада неће престати са борбом за очување своје територијалне целовитости.
У Београду,
04.02.2024.
Наш је избор потпуно јасан: политичка борба за демократски преображај Србије. То значи да Србија треба да буде устројена на темељима демократског парламентарног поретка.
Оданост том принципу чини суштину Демократске странке Србије. Политичка уверења су за нас изнад свега. И изнад вођа, и изнад интереса, и изнад дневне политике.
Браће Југовића 2а,
11000 Београд, Србија
381 11 3204-719
381 11 3204-720
Е-маил: info@novidss.rs
© 2024 Нова Демократска странка Србије