Jovanović za NIN: Ne okrećem se kako vetar duva

Nisam ni za Vučića, ni protiv njega. Ni za, ni protiv Đilasa. Ja sam za Srbiju. Razlike unutar opozicije su suviše velike, a ja ne mogu da budem na istoj strani sa ljudima koji smatraju da je u Srebrenici počinjen genocid, Kosovo nezavisno, a mural Ratka Mladića sramota za srpski narod

Pokušaj da, pod imenom „Metla“, na parlamentarnim izborima juna 2020. Srbiju „očiste od partijske države, korupcije i smene jednih te istih ljudi na vlasti“ neslavno je propao, ali to nije demoralisalo Miloša Jovanovića i Demokratsku stranku Srbije čiji je predsednik. Za predstojeće izbore spremili su koaliciju
NADA sa Pokretom obnove kraljevine Srbije i najavili da će Jovanović biti njihov kandidat na predsedničkim izborima.

Šta će monarhisti na predsedničkim izborima?

Srpska koalicija NADA, koju čine DSS i POKS, ima 90 posto programa u kome se slažemo sa partnerima - nacionalna politika, ekonomska politika, partitokratija koju valja ubiti promenom ekonomskog sistema. Slažemo se i u tome da pitanje kraljevine treba otvoriti u dogledno vreme. Zapravo, to je deo našeg programa na koji sam posebno ponosan, jer otkriva da vrlo ozbiljno promišljamo sudbinu ovog naroda i ove zemlje, njenu prošlost i budućnost. Nakon bezmalo veka lutanja, od 1918. do 2006, kada smo, ne svojom voljom, postali nezavisna i samostalna država, konačno možemo da se identitetski i nacionalno
utemeljimo, da se više ne sporimo oko toga šta je naše pismo, šta bi trebalo da bude uloga Crkve, kako vidimo našu dalju i bližu prošlost. U svim tim elementima pitanje kraljevine se prirodno otvara, zato što se Srbija razvijala po monarhističkom principu od 1217. do 29. novembra 1945. Mislim da je to vrlo
značajno pitanje. A otkud POKS – mislim da je to vrlo logično, mi smo još uvek republika, idu neki izbori i mislim da je njima važno da predsednik republike bude neko ko razume to pitanje i ko je voljan da ga najiskrenije otvori.

A vaš odgovor na pitanje republika ili monarhija je...

Mogu da vam pokažem svoj članak o ustavnim promenama i položaju predsednika republike. Postoji velika neravnoteža u funkciji predsednika republike – s jedne strane je veliki demokratski legitimitet koji proističe iz neposrednog načina izbora, a s druge relativno mala ovlašćenja. Iz te neravnoteže se izlazi na dva načina – ili povećati nadležnost predsednika republike, po ugledu, recimo na nadležnosti predsednika u francuskoj Petoj republici, ili promeniti način njegovog izbora. Ja sam u tom tekstu rekao da sam pre za ovaj način izbora zato što bi takvu funkciju lakše moglo da zameni kraljevsko dostojanstvo. Kad se to pitanje otvori, građani će se izjašnjavati na referendumu o tome da li žele monarhiju, a ja sam tu mnogo više za pozitivan odgovor nego za negativan, jer mislim da kad cela ta stvar sazri, može da učvrsti naš identitet, našu samobitnost. A možda i da nas više ujedini, da ako ne anulira, ono bar amortizuje prepirke koje su neretko više plod uskostranačkih interesa i pogleda nego borbe za opšti nacionalni interes.

Protiv ste ideje o zajedničkom opozicionom predsedničkom kandidatu iako je nekadašnji lider DSS, Vojislav Koštunica, izabran nakon dogovora raznorodnih partija. Da li mislite da danas situacija nije tako dramatična da bi se ideološke razlike zanemarile?

Da, mislim da ta dva istorijska perioda uopšte nisu za poređenje. Kad pričamo o 5. oktobru 2000. godine, koji je morao da se desi, pričamo o periodu kada je Srbija bila u velikoj izolaciji skoro čitavu deceniju, kada smo imali ratove, kada je u međunarodnim odnosima postojao takozvani unipolarni momenat gde nije bilo ravnoteže, već su zapadne sile, pre svega SAD, predstavljale sve i svja na planeti, kada smo imali ekonomske sankcije... Iz toga je moralo da se izađe.

A stanje demokratije?

Danas su stvari kudikamo, pa čak i u tom pogledu, bolje. Niti imamo ratove, niti imamo pritiske spolja, niti imamo takvu ekonomsku situaciju, naprotiv. Ne može biti poređenja između zemlje koja je na kolenima, što od ratova, što od sankcija, i današnjeg stanja kad imate investicije i sa Istoka i sa Zapada. Stanje demokratije apsolutno nije dobro i ne zadovoljava nas, ali nije toliko strašno da se može porediti sa periodom pre 2000. godine. Utoliko, ne da ne mislim da treba da bude jedan kandidat, nego ne vidim da je to moguće. Isuviše su velike razlike unutar opozicije. Poštujem i volim debatu i mogu da čujem svaki argument, ali to ne znači da mogu da budem na istoj strani sa ljudima koji smatraju da je u
Srebrenici počinjen zločin genocida, što nije tačno i to govorim kao pravnik, a ne kao Srbin ili građanin ove zemlje ili kao predsednički kandidat. Ne mogu da budem na istoj strani sa onima koji smatraju da je Kosovo nezavisno i da se tu ništa ne može uraditi, koji smatraju da je mural Ratka Mladića sramota za srpski narod, a Aćif-efedija nije sramota i to nikad ne pominju. Između srpske koalicije NADA, mene lično i dobrog dela te, da kažem, briselske opozicije, ipak su suštinske razlike i u pogledu ideologije koju zastupamo i u pogledu načina na koji valja voditi političku borbu. Ne vidim ništa strašno u tome da se ljudi sabiraju po političkom viđenju situacije. Naprotiv.

Zalagali ste se za udruživanje na desnom političkom polu, ali će i tu biti više kandidata. U čemu je razlika između vas, Dveri, Zavetnika...?

Ne bavim se ni Dverima, ni Zavetnicima ni tom, kako kažete, desnom scenom. Kod nas je situacija potpuno jasna. Imamo koaliciju - NADA nije žensko ime, nečija žena ili prijateljica nego je skraćenica od Nacionalna demokratska alternativa. Mislim da se može biti dobar patriota i istovremeno poštovati
demokratiju, pravnu državu, principe ustavnosti i zakonitosti. Ima nešto što se zove doslednost u politici, znam da to nije u modi, ima nešto što se zove pravac. Ni ja, ni stranka koju vodim, nismo se okretali kako vetar duva, ni kad je bilo najteže, niti se žalim što neko ima više u medijskom smislu, na jednom ili drugom polu medija koji su, i jedni i drugi, ne baš najobjektivniji...

Pa i nemate mnogo razloga, provladini mediji su otvoreniji za vas nego za druge opozicione stranke.

Na ovim sastancima vlasti i opozicije, neko iz opozicije je doneo tabele na kojima se videlo da je nas bilo svuda, ali malo, svuda po kašičica. Verovatno zato što smo dosledni, a opet nismo ničiji, pa onda to tako bude. Utisak je da nas ima mnogo više zato što se to u delu opozicije potenciralo, ali zaista nije tačno. A tu je i pitanje taktike – ko želi gde da se pojavi. Znam da su i oni pozivani u neke emisije, ali nisu hteli da se odazovu. Naš princip je da se odazivamo svima.

Šta je vaš adut na predsedničkim izborima? Na parlamentarnim izborima 2020. DSS je osvojio svega 72.000 glasova, pa bih pre očekivala preispitivanje odgovornosti zbog debakla, nego kandidaturu.

S obzirom na to da smo u situaciji koja nikad nije postojala, da vlast ima samostalno apsolutnu većinu, da po sadašnjim istraživanjima stranke koje su u koaliciji na vlasti imaju 70 posto glasova, sve je relativno. Živimo u vremenu u kom se vrši prekomponovanje političke scene i to što nazivate lošim rezultatom objektivno gledano jeste loš rezultat, ali kad se gleda u relativnim okvirima, ima i pomaka. Mi smo u Beogradu udvostručili rezultat. To su sve sitne brojke, ali, kad pređete sa 9.000 na 20.000 to je skok preko sto odsto. Ali, ja se ne bavim mnogo brojkama. Mi smo napravili analizu, ponudio sam ostavku, koja je bila apsolutno odbijena. Ja se rukovodim političkim načelima i idejama, energijom koju imamo, doslednošću, biografijom. Predsednički izbori su nešto drugo od parlamentarnih. Tu se, pored određene biografije, nudi i vizija Srbije. U tom smislu mi se čini da će retko ko izaći sa kandidatom, neću reći boljim, ali kome ne možete da nađete političku nedoslednost. Sa mnom znate na čemu ste. Nećete me čuti da sam pre deset godina pričao da je NATO super, a sad sam protiv učlanjenja u NATO. I tad sam pričao i sada o vojnoj neutralnosti. Nećete me čuti da sam drugačije govorio o Haškom tribunalu nego danas, da sam drugačije govorio o EU nego danas. Dakle, vizija je jasna, politika je jasna, a pride mislim da smo pokazali dovoljno pristojnosti, obrazovanja i smisla za demokratiju da ponudimo ljudima ne samo viziju i biografiju, nego i uverenje da ćemo se vladati onako kako Ustav i zakoni propisuju i da ćemo uraditi sve da se vrati dijalog, da se čuje sagovornik i argument i da se raspravlja na normalan, civilizovan način među neistomišljenicima. Mislim da to nisu mali aduti.

Ako bi se desio drugi krug izbora u kome bi bili Vučić i neki drugi kandidat, kako biste se ponašali?

Zavisi ko bi se našao u drugom krugu. Mi ćemo sve učiniti da to budem ja. Šta će biti, videćemo.

Na prvom mestu liste za parlamentarne izbore biće Žika Gojković koji je do 2020. bio poslanik na listi SNS. Jeste li sigurni da se neće vratiti u to krilo?

Siguran sam da će raditi onako kako se dogovorimo u koaliciji. To važi i za mene i za njega, i za DSS i za POKS. On je na toj listi dugo bio kao član SPO-a, tako su započeli. Imao je mnogo svojih ideja, predloga zakona koji nisu prošli. Ono što je meni bitno jeste da oni nakon izbora 2020. nisu deo vlasti na republičkom nivou. To je jedan od razloga zašto ranije nismo razgovarali i zašto smo nakon izbora počeli da razgovaramo i vrlo brzo se našli na programskim načelima i viziji za Srbiju. Tako da ne brinem, biće tako kako smo se dogovorili.

Kaže Saša Radulović da je siguran da ćete u Beogradu dati većinu SNS-u, ako bude potrebno.

U nekom trenutku treba vratiti malo normalnosti na političku scenu. Nije svačija reč podjednako važna i teška. Neko ko govori sve suprotno onome što je prethodno govorio mislim da nema baš veliki kredibilitet da napada bilo koga i kao neka gatara nagađa šta će biti. Ja ne znam šta će biti. Nije nam ideja da budemo večna opozicija, ali tek nam nije ideja da budemo vlast po svaku cenu. Uvek ćemo se rukovoditi političkim načelima. Ne verujem da može biti to što gospodin Radulović kaže, ali me ne zanima to što on kaže. Mi idemo kao koalicija NADA da ostvarimo najveći mogući rezultat na svim nivoima. I uopšte neću da dozvolim ni takvim ljudima, ni da nas ta sumanuta polarizacija koja je nastala
tera da se izjašnjavamo. Nisam ja ni za Vučića, ni protiv njega. Ni za, ni protiv Đilasa. Ja sam za Srbiju, za Beograd. Imamo svoje ideje i svoju viziju. Daće Bog da mi možemo da predvodimo stvar.

Mali je problem što ste 2018, kad ste bili kandidat na beogradskim izborima, unapred obećali da neće biti koalicije sa SNS.

Tako je. Tad je, između ostalog, kad je u pitanju SNS, bila u modi politika razgraničenja sa samim sobom, pošto se odnosilo na južnu srpsku pokrajinu Kosovo. To je bio i jedan od razloga što sam, kao predsednik DSS-a, raskinuo sve koalicije DSS i SNS na lokalu, koje su napravljene 2016. mimo moje volje, jer tad nisam ni bio u stranci. Te politike, koja bi bila protivustavna i potpuno suprotna nacionalnim interesima ovog naroda, Bogu hvala, za sada nema, pa u tom smislu možete da tumačite moju izjavu iz 2018. Ja mislim da je i sada takva koalicija malo verovatna, ali to, za sada, za mene uopšte nije tema.

Kako ćete se ponašati na referendumu o ustavnim promenama?

Svakako nećemo biti za. Pozvaćemo ljude ili da glasaju protiv ili da bojkotuju. Tri su razloga za to: mislim da olako pristupamo promeni Ustava, bez ikakve rasprave i prekog razloga. U našoj geopolitičkoj situaciji i sa secesijom južne pokrajine mislim da treba da Ustav držimo vrlo ozbiljno i da ne pristupamo olako njegovim promenama, jer on štiti teritorijalnu celovitost Srbije, kako u preambuli tako i u normativnom delu. Drugi razlog zašto smo protiv je što se ta promena nameće spolja, u sklopu pregovora i takozvanog evropskog puta. Neću da ulazim u to što je takozvani evropski put nepostojeći, svi znamo da se EU neće širiti. Ostaviću po strani i činjenicu da razna rešenja postoje i u državama
članicama kada je u pitanju pozicija pravosuđa u odnosu na Ministarstvo pravde i izvršnu vlast, negde je to čak povezanije nego u sadašnjem srpskom sistemu. Prosto rečeno - promena nabolje neće doći tako što ćemo prepisati neki akt. Mi godinama unazad prepisujemo pravna akta EU, pa ne znači da se bolje snalazimo kada je u pitanju pravna država. To je proces koji se tiče nas i to je proces samosazrevanja. A treći razlog se nadovezuje na drugi – kakvo god vam je rešenje u Ustavu, ako postoji politička volja da imate nezavisno pravosuđe, da se izborite sa korupcijom, vi ćete to uraditi sa postojećim normativnim rešenjima. Ako ne postoji, šta god da napišete, besmisleno je. Uvek se nađe način, kada ste takva vlast da voli da tlači, da podredite pravosuđe svojoj političkoj volji. To je politička volja, shvatanje demokratije. Ja mislim da ova vlast nema sluha za demokratiju i nema tog ustavnog rešenja i mišljenja Evropske komisije koje to može da promeni.

Šta ste mislili kad ste rekli da biste i fizički sprečili ako bi Srbija priznala secesiju Kosova uz neku nadoknadu? I da li se to odnosi i na podelu Kosova?

Baš tako kako sam rekao – ne bismo u Skupštini dozvolili da se donese takva odluka. Odnosi se na sve, naravno. Kada bi došao takav predlog u Skupštinu, mi poslanici ne bismo dozvolili da se to izglasa, jer bi to bilo protivustavno glasanje. Ne bih ja tu bio neko ko narušava javni red i mir, nego neko ko brani Ustav. Ne bih dozvolio fizički da se takvo rešenje nametne, dok je Ustav ovakav kakav je.

Kakav je vaš stav o eksploataciji litijuma u Jadru?

Negativan. Kao ozbiljna stranka, pozvali smo nadležne institucije, ljude koji znaju, pre svega Rudarskogeološki fakultet i SANU, da daju podrobniju analizu. Ja nisam od onih političara koji će vam reći da sve zna o tome. Politikolog sam i pravnik. Ne znam kolike su posledice po životnu sredinu, koliko se tona hemikalija koristi, koliko se izlije u reke i vode. Naravno da je privredni rast bitan, ali po svemu što sam video do sada, po odsustvu debate, a ja mrzim kada se ne dopusti argumentovana debata i ovako, sa svojim oskudnim znanjem iz te oblasti, čini mi se da bi bila veća šteta po Srbiju u smislu zaštite životne sredine i ekologije, nego ekonomska korist. Da je suprotno, niko ne bi bežao od debate.

Razgovaramo sat vremena pre početka protesta na Makišu zbog početka izgradnje metroa, što bi, veruje se, moglo ugroziti vodoizvorište. Hoćete li biti tamo?

Danas nećemo biti tamo. Naša koalicija NADA za Beograd će izaći sa tim stavom, različita su mišljenja i tu. Bilo je objašnjeno da je to najjeftiniji način da se gradi depo za metro, a da li je to tačno ili nije - ne znam. Naš program je pri kraju i biće veoma brzo konvencija za Beograd pa ćemo se izjasniti o tom pitanju. Metro je infrastrukturno važan projekat, ali je pitanje da li je to najbolja trasa, da li ima veze sa gradnjom i urbanističkim razvojem koji je u Beogradu katastrofalan. Meni je metro manje važna tema zato što se, pored stranačkih obaveza, građanski borim za očuvanje kulturnog nasleđa. To nekako svima promiče. Ja bih voleo da ljudi koji se bune protiv metroa ili te trase, možda s razlogom, dođu i podrže tu borbu. Mi nepovratno uništavamo neverovatan fundus predratnih zgrada, objekata od ogromnog arhitektonskog značaja. Urbanistički razvoj je očigledno podređen investitorima, što treba menjati i vratiti javnom interesu.