Јовановић за НИН: Не окрећем се како ветар дува

Нисам ни за Вучића, ни против њега. Ни за, ни против Ђиласа. Ја сам за Србију. Разлике унутар опозиције су сувише велике, а ја не могу да будем на истој страни са људима који сматрају да је у Сребреници почињен геноцид, Косово независно, а мурал Ратка Младића срамота за српски народ

Покушај да, под именом „Метла“, на парламентарним изборима јуна 2020. Србију „очисте од партијске државе, корупције и смене једних те истих људи на власти“ неславно је пропао, али то није деморалисало Милоша Јовановића и Демократску странку Србије чији је председник. За предстојеће изборе спремили су коалицију
НАДА са Покретом обнове краљевине Србије и најавили да ће Јовановић бити њихов кандидат на председничким изборима.

Шта ће монархисти на председничким изборима?

Српска коалиција НАДА, коју чине ДСС и ПОКС, има 90 посто програма у коме се слажемо са партнерима - национална политика, економска политика, партитократија коју ваља убити променом економског система. Слажемо се и у томе да питање краљевине треба отворити у догледно време. Заправо, то је део нашег програма на који сам посебно поносан, јер открива да врло озбиљно промишљамо судбину овог народа и ове земље, њену прошлост и будућност. Након безмало века лутања, од 1918. до 2006, када смо, не својом вољом, постали независна и самостална држава, коначно можемо да се идентитетски и национално
утемељимо, да се више не споримо око тога шта је наше писмо, шта би требало да буде улога Цркве, како видимо нашу даљу и ближу прошлост. У свим тим елементима питање краљевине се природно отвара, зато што се Србија развијала по монархистичком принципу од 1217. до 29. новембра 1945. Мислим да је то врло
значајно питање. А откуд ПОКС – мислим да је то врло логично, ми смо још увек република, иду неки избори и мислим да је њима важно да председник републике буде неко ко разуме то питање и ко је вољан да га најискреније отвори.

А ваш одговор на питање република или монархија је...

Могу да вам покажем свој чланак о уставним променама и положају председника републике. Постоји велика неравнотежа у функцији председника републике – с једне стране је велики демократски легитимитет који проистиче из непосредног начина избора, а с друге релативно мала овлашћења. Из те неравнотеже се излази на два начина – или повећати надлежност председника републике, по угледу, рецимо на надлежности председника у француској Петој републици, или променити начин његовог избора. Ја сам у том тексту рекао да сам пре за овај начин избора зато што би такву функцију лакше могло да замени краљевско достојанство. Кад се то питање отвори, грађани ће се изјашњавати на референдуму о томе да ли желе монархију, а ја сам ту много више за позитиван одговор него за негативан, јер мислим да кад цела та ствар сазри, може да учврсти наш идентитет, нашу самобитност. А можда и да нас више уједини, да ако не анулира, оно бар амортизује препирке које су неретко више плод ускостраначких интереса и погледа него борбе за општи национални интерес.

Против сте идеје о заједничком опозиционом председничком кандидату иако је некадашњи лидер ДСС, Војислав Коштуница, изабран након договора разнородних партија. Да ли мислите да данас ситуација није тако драматична да би се идеолошке разлике занемариле?

Да, мислим да та два историјска периода уопште нису за поређење. Кад причамо о 5. октобру 2000. године, који је морао да се деси, причамо о периоду када је Србија била у великој изолацији скоро читаву деценију, када смо имали ратове, када је у међународним односима постојао такозвани униполарни моменат где није било равнотеже, већ су западне силе, пре свега САД, представљале све и свја на планети, када смо имали економске санкције... Из тога је морало да се изађе.

А стање демократије?

Данас су ствари кудикамо, па чак и у том погледу, боље. Нити имамо ратове, нити имамо притиске споља, нити имамо такву економску ситуацију, напротив. Не може бити поређења између земље која је на коленима, што од ратова, што од санкција, и данашњег стања кад имате инвестиције и са Истока и са Запада. Стање демократије апсолутно није добро и не задовољава нас, али није толико страшно да се може поредити са периодом пре 2000. године. Утолико, не да не мислим да треба да буде један кандидат, него не видим да је то могуће. Исувише су велике разлике унутар опозиције. Поштујем и волим дебату и могу да чујем сваки аргумент, али то не значи да могу да будем на истој страни са људима који сматрају да је у
Сребреници почињен злочин геноцида, што није тачно и то говорим као правник, а не као Србин или грађанин ове земље или као председнички кандидат. Не могу да будем на истој страни са онима који сматрају да је Косово независно и да се ту ништа не може урадити, који сматрају да је мурал Ратка Младића срамота за српски народ, а Аћиф-ефедија није срамота и то никад не помињу. Између српске коалиције НАДА, мене лично и доброг дела те, да кажем, бриселске опозиције, ипак су суштинске разлике и у погледу идеологије коју заступамо и у погледу начина на који ваља водити политичку борбу. Не видим ништа страшно у томе да се људи сабирају по политичком виђењу ситуације. Напротив.

Залагали сте се за удруживање на десном политичком полу, али ће и ту бити више кандидата. У чему је разлика између вас, Двери, Заветника...?

Не бавим се ни Дверима, ни Заветницима ни том, како кажете, десном сценом. Код нас је ситуација потпуно јасна. Имамо коалицију - НАДА није женско име, нечија жена или пријатељица него је скраћеница од Национална демократска алтернатива. Мислим да се може бити добар патриота и истовремено поштовати
демократију, правну државу, принципе уставности и законитости. Има нешто што се зове доследност у политици, знам да то није у моди, има нешто што се зове правац. Ни ја, ни странка коју водим, нисмо се окретали како ветар дува, ни кад је било најтеже, нити се жалим што неко има више у медијском смислу, на једном или другом полу медија који су, и једни и други, не баш најобјективнији...

Па и немате много разлога, провладини медији су отворенији за вас него за друге опозиционе странке.

На овим састанцима власти и опозиције, неко из опозиције је донео табеле на којима се видело да је нас било свуда, али мало, свуда по кашичица. Вероватно зато што смо доследни, а опет нисмо ничији, па онда то тако буде. Утисак је да нас има много више зато што се то у делу опозиције потенцирало, али заиста није тачно. А ту је и питање тактике – ко жели где да се појави. Знам да су и они позивани у неке емисије, али нису хтели да се одазову. Наш принцип је да се одазивамо свима.

Шта је ваш адут на председничким изборима? На парламентарним изборима 2020. ДСС је освојио свега 72.000 гласова, па бих пре очекивала преиспитивање одговорности због дебакла, него кандидатуру.

С обзиром на то да смо у ситуацији која никад није постојала, да власт има самостално апсолутну већину, да по садашњим истраживањима странке које су у коалицији на власти имају 70 посто гласова, све је релативно. Живимо у времену у ком се врши прекомпоновање политичке сцене и то што називате лошим резултатом објективно гледано јесте лош резултат, али кад се гледа у релативним оквирима, има и помака. Ми смо у Београду удвостручили резултат. То су све ситне бројке, али, кад пређете са 9.000 на 20.000 то је скок преко сто одсто. Али, ја се не бавим много бројкама. Ми смо направили анализу, понудио сам оставку, која је била апсолутно одбијена. Ја се руководим политичким начелима и идејама, енергијом коју имамо, доследношћу, биографијом. Председнички избори су нешто друго од парламентарних. Ту се, поред одређене биографије, нуди и визија Србије. У том смислу ми се чини да ће ретко ко изаћи са кандидатом, нећу рећи бољим, али коме не можете да нађете политичку недоследност. Са мном знате на чему сте. Нећете ме чути да сам пре десет година причао да је НАТО супер, а сад сам против учлањења у НАТО. И тад сам причао и сада о војној неутралности. Нећете ме чути да сам другачије говорио о Хашком трибуналу него данас, да сам другачије говорио о ЕУ него данас. Дакле, визија је јасна, политика је јасна, а приде мислим да смо показали довољно пристојности, образовања и смисла за демократију да понудимо људима не само визију и биографију, него и уверење да ћемо се владати онако како Устав и закони прописују и да ћемо урадити све да се врати дијалог, да се чује саговорник и аргумент и да се расправља на нормалан, цивилизован начин међу неистомишљеницима. Мислим да то нису мали адути.

Ако би се десио други круг избора у коме би били Вучић и неки други кандидат, како бисте се понашали?

Зависи ко би се нашао у другом кругу. Ми ћемо све учинити да то будем ја. Шта ће бити, видећемо.

На првом месту листе за парламентарне изборе биће Жика Гојковић који је до 2020. био посланик на листи СНС. Јесте ли сигурни да се неће вратити у то крило?

Сигуран сам да ће радити онако како се договоримо у коалицији. То важи и за мене и за њега, и за ДСС и за ПОКС. Он је на тој листи дуго био као члан СПО-а, тако су започели. Имао је много својих идеја, предлога закона који нису прошли. Оно што је мени битно јесте да они након избора 2020. нису део власти на републичком нивоу. То је један од разлога зашто раније нисмо разговарали и зашто смо након избора почели да разговарамо и врло брзо се нашли на програмским начелима и визији за Србију. Тако да не бринем, биће тако како смо се договорили.

Каже Саша Радуловић да је сигуран да ћете у Београду дати већину СНС-у, ако буде потребно.

У неком тренутку треба вратити мало нормалности на политичку сцену. Није свачија реч подједнако важна и тешка. Неко ко говори све супротно ономе што је претходно говорио мислим да нема баш велики кредибилитет да напада било кога и као нека гатара нагађа шта ће бити. Ја не знам шта ће бити. Није нам идеја да будемо вечна опозиција, али тек нам није идеја да будемо власт по сваку цену. Увек ћемо се руководити политичким начелима. Не верујем да може бити то што господин Радуловић каже, али ме не занима то што он каже. Ми идемо као коалиција НАДА да остваримо највећи могући резултат на свим нивоима. И уопште нећу да дозволим ни таквим људима, ни да нас та суманута поларизација која је настала
тера да се изјашњавамо. Нисам ја ни за Вучића, ни против њега. Ни за, ни против Ђиласа. Ја сам за Србију, за Београд. Имамо своје идеје и своју визију. Даће Бог да ми можемо да предводимо ствар.

Мали је проблем што сте 2018, кад сте били кандидат на београдским изборима, унапред обећали да неће бити коалиције са СНС.

Тако је. Тад је, између осталог, кад је у питању СНС, била у моди политика разграничења са самим собом, пошто се односило на јужну српску покрајину Косово. То је био и један од разлога што сам, као председник ДСС-а, раскинуо све коалиције ДСС и СНС на локалу, које су направљене 2016. мимо моје воље, јер тад нисам ни био у странци. Те политике, која би била противуставна и потпуно супротна националним интересима овог народа, Богу хвала, за сада нема, па у том смислу можете да тумачите моју изјаву из 2018. Ја мислим да је и сада таква коалиција мало вероватна, али то, за сада, за мене уопште није тема.

Како ћете се понашати на референдуму о уставним променама?

Свакако нећемо бити за. Позваћемо људе или да гласају против или да бојкотују. Три су разлога за то: мислим да олако приступамо промени Устава, без икакве расправе и преког разлога. У нашој геополитичкој ситуацији и са сецесијом јужне покрајине мислим да треба да Устав држимо врло озбиљно и да не приступамо олако његовим променама, јер он штити територијалну целовитост Србије, како у преамбули тако и у нормативном делу. Други разлог зашто смо против је што се та промена намеће споља, у склопу преговора и такозваног европског пута. Нећу да улазим у то што је такозвани европски пут непостојећи, сви знамо да се ЕУ неће ширити. Оставићу по страни и чињеницу да разна решења постоје и у државама
чланицама када је у питању позиција правосуђа у односу на Министарство правде и извршну власт, негде је то чак повезаније него у садашњем српском систему. Просто речено - промена набоље неће доћи тако што ћемо преписати неки акт. Ми годинама уназад преписујемо правна акта ЕУ, па не значи да се боље сналазимо када је у питању правна држава. То је процес који се тиче нас и то је процес самосазревања. А трећи разлог се надовезује на други – какво год вам је решење у Уставу, ако постоји политичка воља да имате независно правосуђе, да се изборите са корупцијом, ви ћете то урадити са постојећим нормативним решењима. Ако не постоји, шта год да напишете, бесмислено је. Увек се нађе начин, када сте таква власт да воли да тлачи, да подредите правосуђе својој политичкој вољи. То је политичка воља, схватање демократије. Ја мислим да ова власт нема слуха за демократију и нема тог уставног решења и мишљења Европске комисије које то може да промени.

Шта сте мислили кад сте рекли да бисте и физички спречили ако би Србија признала сецесију Косова уз неку надокнаду? И да ли се то односи и на поделу Косова?

Баш тако како сам рекао – не бисмо у Скупштини дозволили да се донесе таква одлука. Односи се на све, наравно. Када би дошао такав предлог у Скупштину, ми посланици не бисмо дозволили да се то изгласа, јер би то било противуставно гласање. Не бих ја ту био неко ко нарушава јавни ред и мир, него неко ко брани Устав. Не бих дозволио физички да се такво решење наметне, док је Устав овакав какав је.

Какав је ваш став о експлоатацији литијума у Јадру?

Негативан. Као озбиљна странка, позвали смо надлежне институције, људе који знају, пре свега Рударскогеолошки факултет и САНУ, да дају подробнију анализу. Ја нисам од оних политичара који ће вам рећи да све зна о томе. Политиколог сам и правник. Не знам колике су последице по животну средину, колико се тона хемикалија користи, колико се излије у реке и воде. Наравно да је привредни раст битан, али по свему што сам видео до сада, по одсуству дебате, а ја мрзим када се не допусти аргументована дебата и овако, са својим оскудним знањем из те области, чини ми се да би била већа штета по Србију у смислу заштите животне средине и екологије, него економска корист. Да је супротно, нико не би бежао од дебате.

Разговарамо сат времена пре почетка протеста на Макишу због почетка изградње метроа, што би, верује се, могло угрозити водоизвориште. Хоћете ли бити тамо?

Данас нећемо бити тамо. Наша коалиција НАДА за Београд ће изаћи са тим ставом, различита су мишљења и ту. Било је објашњено да је то најјефтинији начин да се гради депо за метро, а да ли је то тачно или није - не знам. Наш програм је при крају и биће веома брзо конвенција за Београд па ћемо се изјаснити о том питању. Метро је инфраструктурно важан пројекат, али је питање да ли је то најбоља траса, да ли има везе са градњом и урбанистичким развојем који је у Београду катастрофалан. Мени је метро мање важна тема зато што се, поред страначких обавеза, грађански борим за очување културног наслеђа. То некако свима промиче. Ја бих волео да људи који се буне против метроа или те трасе, можда с разлогом, дођу и подрже ту борбу. Ми неповратно уништавамо невероватан фундус предратних зграда, објеката од огромног архитектонског значаја. Урбанистички развој је очигледно подређен инвеститорима, што треба мењати и вратити јавном интересу.