Вучићев модел пропаганде

Пише: Драган Маршићанин

Јасно је да се постојећи ауторитарни режим одржава захваљујући (1) систематском заробљавању и руинирању институција, (2) крађи на изборима и (3) бесомучној пропаганди путем медија са националном фреквенцијом, као и таблоидима.

О (не)раду институција довољно се дуго, већ годинама, аргументовано говори, а студенти у протесту су ово питање, ову рак рану српског друштва, на сјајан начин препознали као кључни проблем, чије се решавање ултимативно захтева.

Крађа избора, омогућена нерадом корумпираних институција, вишеструко је доказана и објашњена.

Зато, размотримо Вучићев (и његове екипе ) модел пропаганде, којим, морамо да будемо свесни, успева да придобије подршку веома великог броја грађана Србије, посебно оних који се налазе у групи необразованих или недовољно образованих и старијих, 60+ грађана

Суштина Вучићевог модела пропаганде, подсетимо се – Милошевићевог министра информисања, лежи у коришћењу манипулације, лажи и емоционалне мобилизације масе како би се обликовала јавна свест и осигурала лојалност режиму. Кључни принципи његовог приступа пропаганди укључују:

1. Једноставне поруке и понављање:
Пропаганда се фокусира на једноставне слогане и идеје које се непрестано понављају како би се урезале у свест људи.

2. Стварање непријатеља:
Дефинисање „непријатеља“ ( ,,жути олош“, „странке бившег режима“, неидентификоване „неке стране силе“, „страни плаћеници“…) како би се створила заједничка мета страха и мржње, те подстакло уједињење око идеологије режима.

3. Емоционална манипулација:
Користе се страх, нада, понос и мржња како би се људи емоционално ангажовали, често игноришући рационалне аргументе.

4. Контрола информација:
Централизована контрола над медијима, цензура неподобних информација и пласирање искључиво садржаја који подржава режим.

5. Прилагођавање публици:
Поруке се прилагођавају различитим групама у друштву, како би се постигла што шира идентификација са идеологијом.

6. Лаж као средство:

Позната је тврдња да „ако довољно дуго понављате велику лаж, људи ће у њу поверовати“. Лажи се представљају као истине уз помоћ ауторитета и медијске доминације.

7. Употреба уметности и културе:
Филм, музика, плакати и књижевност коришћени су као моћни алати пропаганде.

Циљ овог модела је да створи илузију јединства и непобедивости режима, док се индивидуално мишљење потискује и мења масовним програмирањем кроз пропагандни садржај.

Сада је већ време за обрт. Морам да предухитрим читаоце који су склони да закључе како сам ово сјајно анализирао и све прецизно навео, као и оне који би пожурили са оптужбама да сам у објашњењу Вучићевог модела пропаганде прибегао методу који је користио Синиша Мали приликом писања свог доктората. Зато признајем: да, све сам преписао, без наводника и навођења извора.

Наиме, све тачке, од 1. до 7. су писани одговор Цхат ГПТ-а на питање „шта је суштина Гебелсовог модела пропаганде?“
Избацио сам и преправио ситне детаље који би превремено открили „превару“.

Онима који подржавају актуелну власт ни аргументи опозиције, ни аргументи студената, ни ставови који се могу чути или прочитати у малом броју професионалних медија, па нити доступност коришћења вештачке интелигенције неће да угрозе опстанак недостатка сопственог здраворазумског промишљања српске збиље, који их је учинио жртвама пропаганде. (На бројне начине корумпирани су друга прича: свесни, а покварени )

Али, ми остали, морамо да будемо забринути. Јер, као што се модел пропаганде од пре деведесет година није променио, тако ни неки знаци „развоја“ система одржања власти не могу да нас оставе равнодушним. Као што су нацисти Јевреје прогласили непријатељима државе, корумпираним, лоповима, онима који су упропастили привреду Немачке… које дакле треба уништити да би се држава сачувала, тако Вучићева пропаганда и бројни плаћени и потплаћени пропагандисти усмерени су да грађане увере да опозиционе странке (па онда ваљда и њихове присталице) руше државу, да су лоповске, да су одговорне за неподношљиву ситуацију Срба на КиМ, да су уништиле српску привреду, да раде за стране интересе… са којима СНС мора да се најодлучније обрачуна. Наравно, не зато да спречи промене које би све одговорне за корупцију и издају националних интереса извеле пред лице правде, већ да одбране државу Србију.

Студенти су у склопу те пропагандне активности описани као изманипулисани глупаци дириговани споља да дестабилизују Србију, а њихови су лидери, које никако да пронађу, јер их нема, а шта друго – плаћени од стране непријатеља Србије. Јер, кажу, ко би се неплаћен борио за било шта, зар не?

Нацисти су од дискриминације оних који, је л’ да, угрожавају државу – Јевреја, преко насиља над њима, до Холокауста прешли брзо.

Од дискриминације неистомишљеника у партократској Србији, до свакодневног насиља смо већ дошли. И шта даље, има ли даље?

Аутор је члан Председништва Новог ДСС, некадашњи амбасадор и председник Скупштине Србије