Потребно успостављање одважне спољне политике којом ће се афирмисати самобитност српске позиције и нације

Америчка одлука о увођењу санкција Нафтној индустрији Србије не сме да произведе политичку, економску и медијску  атмосферу која би логиком "сила Бога не моли" довела до потпуног окретања Србије Западу.

Напротив, ово је важна поука да Запад сопствене интересе, по правилу, остварује на штету српских и да је потребно успостављање доследне и одважне спољне политике којом ће се афирмисати самобитност српске позиције и нације која и данас, као што је то била током свог историјског бивствовања, представља Исток на Западу и Запад на Истоку. Војна неутралност одлична је илустрација наведене позиције и пример који треба следити и у спољној политици. Таква спољна политика подразумева да се оконча прича о чланству Србије у ЕУ, које суштински значи потпуно потчињавање земље Западу што Србија, као слободарска земља, никада у својој историји није допустила да се догоди.

Након америчке одлуке о санкцијама дубоко понижавајуће су речи Александра Вучића да наредни кораци Србије "морају да буду одобрени од стране ОФАК-а и владе Сједињених Америчких Држава". Вучићев режим током више од 12 година није ни у једном аспекту  изградио чврст темељ за Србију, осим темеља за личну власт. Све остало, укључујући и спољнополитичко одређење земље, грађено на живом песку а такав приступ неминовно доводи до губитка поштовања, слободе и независности. Уместо слепог слушања САД,  Србија у разговорима са већинским власником НИС-а треба да дође до обострано прихватљивог решења. Приоритет треба да буде заштита домаће привреде и становништва уз уважавање  Русије, као стратешког партнера Србије у области нафтне и гасне привреде али и важног савезника у очувању Косова и Метохије односно територијалне целовитости државе.