У новом ребалансу буџета нема ставки о повећању пензија и плата просветних радника

Потпредседник Новог ДСС-а Предраг Марсенић истакао је данас да у предлогу ребаланса буџета за 2024. годину нема одредница о повећању пензија и плата просветних радника због чега, како је рекао, „имамо протесте запослених у образовању“.

Он је приметио да ће ти државни издаци, по свему судећи, морају да сачекају почетак нове фискалне године и предлог буџета за 2025. Такође се заложио за укидање свих спискова који су се појавили минулих дана у медијима, а везани су за евидентирање оних просветара који се налазе у штрајку.

Марсенић је, говорећи у име посланичке групе Нови ДСС -ПОКС (Нада) у скупштинској дебати о Владином предлогу ребаланса буџета, нагласио да се та политичка опција залаже за опорезивање екстрапрофита и шунда посебно подвукавши велике добити пословних банака и кладионица у Србији.

Говорећи о планираним државним издацима за велике инфраструктурне пројекте, Марсенић је навео да је у изградњи путне инфраструре непотребно мешање председника Републике Србије Александра Вучића који са тим пословима не треба да има ништа. „Очигледно је у питању жеља да се копира кнез Милош као велики српски владар, али кнез Милош је ширио нашу државу, а ми покушавамо да се вратимо у претполитичко стање“, рекао је Марсенић.

Он је поново позвао власт да прихвати формирање парламентарне комисије са задатком да прати радове у склопу пројекта ЕКСПО 2027. „Прихватањем рада ове комисије показаћате да ништа не кријете од грађана“, поручио је Марсенић, али од неколико чланова Владе и посланика владајуће коалиције му није одговорио на тај захтев.

Високи функционер Новог ДСС-а оценио је да је „изостала примена пољоппривредне стратегије за протеклих десет година“ и додао да забрињава стање у сточном фонду који је сведен на биланс из 1910. године.

„У новом ребалансу буџета смањене су за чак две милијарде динара субвенције за пољопривредну опрему“, напоменуо је Марсенић.

Он се осврнуо на поразне резултате у погледу раста дуга па је навео да је наш спољни дуг нарастао на 38,7 милијарди евра и да ће, ако се овако настави, он 2027.године бити између 51 и 55 милијарди,

„Тачно је да имамо бољи однос дуга у поређењу са БДП-ом од земаља ЕУ, али нама су камате на дуговања 2,10%, а њима око 1,5%“, рекао је Марсенић и додао да нам се повећава и буџетски дефицит који сада износи око 2,90%.

Марсенић је навео да је годишњи раст Србије 4,70%, а међугодишња инфлација 4,20%. „Нама расте спољнотрговински дефицит за 14,20%, а посебно забрињава повећани увоз хране“, навео је Марсенић и предложио да се максимално примени метод супституције односно да се увезена роба замени домаћом онде где је то могуће.