Питање сарадње са остатком опозиције ме више не занима, бавићемо се искључиво јачањем странке

"После ових годину и по дана сарадње са остатком, благо речено, крајње несолидне опозиције, што са десног, што са левог дела спектра, то питање ме више не занима. Бавићемо се у наредном периоду искључиво собом и јачањем наше странке – Новог ДСС-а – и неговаћемо Српску коалицију НАДА коју имамо са ПОКС-ом", рекао је председник Нове Демократске странке Србије у интервјуу за портал Нова.рс.

Чини се да сте се мало повукли из јавности након избора 2. јуна. Због чега?

Све што је имало да се каже је требало рећи пре 2. јуна и ја сам то учинио прилично јасно и гласно. Сада је 2. јун иза нас и та ствар је за мене завршена. Штета је направљена, и то поприлична. Нисам сигуран да су поборници учешћа у оваквој фарси уопште свесни последица њиховог деловања али ту смо, где смо. Идемо даље.

Јесте ли у комуникацији са колегама из опозиције која је бојкотовала изборе?

У Београду није било избора па није било ни могућности да се исти бојкутују. Осим ако изборима називате ситуацију када се победник зна унапред и када нико други не може да победи осим режима Александра Вучића. А што се тиче комуникације са странкама које себи нису дозволиле да учествују у овој београдској лакрдији, она је смањена јер је напросто један циклус завршен и сада треба добро промислити како даље.

Да ли је тачно да сте одбили да потпишете заједнички документ о унапређењу изборних услова који су предложили ССП, СРЦЕ и Заједно?

Нисам ни разговарао са колегама из опозиције о том документу. Тачно је само да сам рекао да сада нема потребе за журбом. Понављам, једно поглавље је затворено. Треба пустити да се све свари, да се ствари слегну и да се промисли о томе како се даље, и на који начин, може наставити борба за демократију у Србији.

С ким ће Нови ДСС сарађивати у наредном периоду и у ком правцу ћете усмерити своје деловање?

Нови ДСС је, као што је уосталом странка одувек и била, у врло специфичној ситуацији на политичкој сцени Србије. Замислите рецимо да смо ми донели одлуку да учествујемо у Београдској фарси од избора а да је СПН остао јединствен у одлуци да се на лоповлук режима не сме пристати. Замислите да сам ја говорио све оно што су изговарали на пример Радомир Лазовић или Мики Алескић. Дакле све исто, идентична одлука, идентичан контекст, идентична аргументација само уместо ЗЛФ-а ставите Нови ДСС. Да ли мислите да би се ико нашао на опозиционим телевизијама да покаже разумевања за такву одлуку као што је то иначе био случај? Да ли би се нашао неки аналитичар – што је такође био чест случај – да такву одлуку подржи? И ви и ја знамо да не би. Сасвим супротно, једнодушно би сви осули дрвље и камење, и по мени лично и по странци на чијем сам челу. А то је тако зато што ми не одговарамо прозападној политици којој је тај део српске елите – политичке, економске и медијске – у бити потчињен. Ми знамо да у Сребреници није било геноцида и не либимо се да то кажемо, знамо да се за српско Косово, ако смо држава и народ, морамо борити, као што знамо да такозвани европски пут није баш тако добар за Србију. Тај прозападни део српске елите није наш свет и ми нисмо њихов. С друге стране, наш свет није и никада не може бити свет примитивизма, моралне и материјалне корупције и лажног патриотизма владајућег режима. Знам да ће звучати претенциозно али је напросто тако – једино још ми баштинимо истински политичку идеологију и амбицију да нешто као народ и грађани можемо и морамо сами да урадимо. И једино смо ми само своји. Упорно се боримо без било какве подршке и одбијамо да идемо на ручкиће и вечерице по резиденцијама страних амбасада.

У земљи где је утицај Запада на различите структуре веома снажан, наша борба, истрајавање у њој али и резултати које постижемо у таквим околностима су више него вредни пажње и поносан сам на њих иако није увек лако бити усамљен и стално пливати узводно. Чак смо и у таквој ситуацији показали одговорност и у последњих годину и по дана бранили наша темељна начела – нацију и демократију – у сарадњи са другим политичким актерима. Прво је то била борба за одбрану националних интереса са остатком деснице који се у међувремену приклонио Александру Вучићу. Потом смо бранили демократију са проевропском опозицијом за коју се испоставило – барем за један њен део – да је подједнако несолидна као и претходно поменута десница. И сада ме ви питате с ким ћемо?!? Нажалост, фали штофа на српској политичкој сцени, ужасно фали интелектуалног и моралног квалитета код тих људи али Боже мој. У наредном периоду ћемо се усредсредити на себе и у тешким околностима наставити са јачањем странке и скоро па мисионарском улогом враћања поноса, самопоштовања и националне амбиције у наш народ. А наравно, остаћемо одговорни и у будућнсоти реаговати на политичкој сцени сходно постојећој ситуацији.

Зашто се нисте појавили на Свесрпском сабору у Београду?

Био сам кум на крштењу детета мог класића из војске ван Београда, ако баш хоћете да знате. Међутим, све и да сам био у Београду, мало је вероватно да бих отишао на наведени догађај независно од зачуђујуће љубазног позива који сам добио. Разлог је једноставан. Постоји, наиме, једна закономерност код Александра Вучића – што је већа издаја коју чини, то је гласнија његова прича о патриотизму. Тај његов фасадни, кич патриотизам једноставно није мој. Више бих волео да је одбијен противуставни и антидржавни француско-немачки споразум о имплицитном признању сецесије наше јужне покрајине него да се организује сто свесрпских сабора. Овако се неумитно намеће закључак да је све то само један недостојан политички маркетинг и бедна политичка комуникација. Уосталом не треба ићи ни до Косова и Метохије за такав закључак. Шта је рецимо спречавало власт да истински побољша положај ћириличког писма – о којем се говори у декларацији Сабора – у ових 12 година владавине? Апсолутно их ништа није спречавало, а опет ништа нису урадили. Заправо, ни један једини национални темељ нису ојачали или изградили. Само су срозавали ниво у ових 12 година.

Верујете ли да ће први наредни изборе бити тек 2027. године или ће бити и раније?

Видећемо. Режим Александра Вучића је вишеструко нелегитиман и то сви знамо. Нелегитиман је због националне издаје, нелигитиман је због аутократског начина одржавања своје власти. У таквој ситуацији је понекад довољно једно непредвидљиво зрно да целу машинерију доведе до слома.

Шта мислите да би опозиција требало да ради, шта је најбоља стратегија? Је ли могуће јединство попут оног које је најављивано почетком године?

После ових годину и по дана сарадње са остатком, благо речено, крајње несолидне опозиције, што са десног, што са левог дела спектра, то питање ме више не занима. Бавићемо се у наредном периоду искључиво собом и јачањем наше странке – Новог ДСС-а – и неговаћемо Српску коалицију НАДА коју имамо са ПОКС-ом.

У Нишу би могло да дође до понављања избора, а управо је ваша коалиција тамо изгубила мандат који је додељен Руској странци, чиме је власт добила већину. Хоћете ли позвати бираче да изађу на гласање?

Мени се чини да би било упутније бираче позвати на улицу али наш нишки одбор, с правом, прати оно што је већинска опозициона листа одлучила да буду правац и начин деловања, шта год био мој лични став о томе. Узгред, желим јавно да се захвалим доктору Милићу што је позвао да се на поновљеним изборима на одређеним бирачким местима у Нишу гласа за коалицију Нада и Нови ДСС. Реч је о логичном и коректном чину. А како ће ствари одвијати даље, видећемо.