СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Улица Краља Петра 5, Београд
н/р Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију
Ваша Светости Патријарху српски господине Порфирије,
Обраћамо Вам се са великим поштовањем, уважавањем, али и са извесном нелагодношћу и дубоком забринутошћу. Нелагодност се очитава у томе што је можда неумесно написати оно што је Вашој Светости добро познато, а поготову у овим мартовским данима када се сви са жалошћу сећамо НАТО агресије на СР Југославију из 1999. године и погрома извршеног над српским народом 2004. године.
Ваша Светости, већ дуго времена са светог српског Косова и Метохије не стижу добре вести. Можда је и једина добра вест била она којом је, након осам година одбијања, сецесионистичке власти на Косову спровеле одлуку о враћању имовине манастиру Високи Дечани. Но, имајући у виду претходна искуства, стрепимо да ни та одлука неће бити спроведена.
Као што је Вашој Светости познато, данас, у 2024. години присуство државе Србије на Косову и Метохији је све мање, а последично и у складу са таквим уређењем, на Косову и Метохији је и све мање Срба. Недопустиве грешке, неодговорно, противно приликама, потребама и здравом разуму, неадекватно деловање и реаговање световних власти присутно је почев од 2008. године, а драстично изражено од 2013. године у виду потписивања тзв. Бриселског споразума чији се погубни израз оваплотио у виду прихватања Споразума о путу нормализације односа Косова и Србије (тзв. Француско-немачки план) у Бриселу 2023. године и Анекса о примени тог Споразума у Охриду.
Погром Срба, започет 2004. године, тиме је заправо непрекинут и заправо само измењен за потребе сецесионистичких циљева у обличје једнако плодотворне, пузеће форме.
Током последњих десет година са светог Косова и Метохије иселило се око 45 000 Срба који, будући изложени насиљу шиптарских сецесиониста, више нису могли живети у потпуној и безизгледној неизвесности да ће се њихов положај променити набоље, а готово сасвим незаштићени од сопствене државе Србије.
Данас, заправо, на Косову и Метохији државе Србије готово да и нема. Остала је само Српска Православна Црква, али дубоко страхујемо да ће, уколико се политика државе према питању Косова и Метохије убрзо не промени, остати само манастири и цркве СПЦ, али не и њени верници.
Зато Вас, Ваша Светости, дубоко и понизно молимо да се глас СПЦ, глас Ваше Светости, чешће, свакодневно и гласније чује како би се тиме охрабрио преостали српски народ на Косову и Метохији и да се континуирано дају савети и подстицаји свакој световној власти, садашњој и свакој другој, будућој, те да се уз призивање мудрости и одговорности одустане од политике прећутног, пузећег признања сецесије Косова и Метохије.
Ставови Светог Архијерејског Синода СПЦ јасни су и часни и стога Вас молимо да их у овим драматичним данима, а ради опстанка српског народа и српске државе, што чешће упућујете јавности, не либећи се изношења оцене политике, како прошлих, тако и садашње световне власти. Напротив. У овим временима и у оваквим околностима нико не би имао право да приговори Цркви да се неовлашћено меша у политику и у државне послове, јер је важност питања опстанка народа далеко изнад свих других питања права и надлежности Цркве у секуларним државама.
Уверени да ће Српска Православна Црква, као што је то и досад била током свог целокупног вишевековног постојања, наставити да буде институција која меродавно и одлучујуће доприноси опстанку српског народа, подстичући његово јединство и чувајући његов културни и национални идентитет, молимо Вашу Светост да прими изразе нашег искреног, дубоког поштовања и уважавања и да нашу молбу разуме и прихвати као најдобронамернији вапај.
Наш је избор потпуно јасан: политичка борба за демократски преображај Србије. То значи да Србија треба да буде устројена на темељима демократског парламентарног поретка.
Оданост том принципу чини суштину Демократске странке Србије. Политичка уверења су за нас изнад свега. И изнад вођа, и изнад интереса, и изнад дневне политике.
Браће Југовића 2а,
11000 Београд, Србија
381 11 3204-719
381 11 3204-720
Е-маил: info@novidss.rs
© 2024 Нова Демократска странка Србије