ОДБРАНА СРБИЈЕ СЕ НЕ МОЖЕ ТЕМЕЉИТИ НА СТАЛНИМ УСТУПЦИМА НАШИМ НЕПРИЈАТЕЉИМА

Иако је потреба за очувањем мира више него разумљива, молба Србима из наше јужне покрајине да уклоне барикаде у ситуацији када ниједан од постављених и легитимних услова за њихово уклањање суштински није испуњен, погрешна је и може краткорочно и средњерочно имати крајње негативне последице. 

Осим што је држава Србија још једном попустила - јер нема речи о уклањању база и специјалних полицијских снага сецесиониста са севера покрајине - чуди и вера у "чврсте гаранције" међународних актера попут ЕУ и САД који по признању и самих највиших званичника Србије једноставно не држе своју реч, чак ни када је иста дата и потврђена у међународноправним актима.

Коначно, ако је овим новим попуштањем можда и купљено неко време које се у најбољем случају може мерити само месецима, остаје неумољива чињеница да је Србија дошла до раскрснице на којој ће ускоро морати да донесе одлуку о свом даљем путу. Или ће бранити себе и своје Косово и Метохију које је недавно и актуелни председник државе с правом назвао "највећом српском светињом" или ће се процес територијалног и националног растакања Србије наставити до њеног фактичког нестанка.

Нови ДСС нема никакву дилему у погледу пута којим треба ићи  - Србија се мора бранити, увек и свуда, мудро, темељно и истрајно а та одбрана се не може темељити на сталним уступцима нашим противницима и непријатељима.