Атлагић: Нисмо неутрални, српским властима је најближи Брисел

„Председник Србије Александар Вучић је недавно изјавио да ће нова влада још интензивније радити на евроинтеграцијама, али да неће бити антируска. Дакле, нисмо неутрални, а ако је изјава председника поуздан индикатор, властима је најближи Брисел“, истиче у разговору за Данас Синиша Атлагић, професор Факултета политичких наука и руководилац Центра за руске студије при ФПН.

*После периода интензивних дипломатских порука, посета и различитих видова притисака из правца Запада према Србији због одржавања добрих односа са Русијом, чини се да је оваква активност опала. Мислите ли да смо успели да се изборимо за „неутралну“ позицију или смо сада Ближе Кремљу него Бриселу и Вашингтону?

Да, чини се да притисак Запада на Србију није тако снажан какав је био током пролећа, поготово ако се сетимо речи председника Републике како се тада суочио са најжешћим уценама од доласка његове партије на власт у зенљи 2012. године. Или, једноставно, нисмо информисани о притисцима у овом тренутку.

Србија је, званично, своју позицију у односу на сукоб одредила гласањима у УН-у. Неувођење санкција не подразумева нужно неутралност. Овакав потез може бити последица става да санкције нису начин решавања проблема. Уосталом, ни све земље ЕУ не би увеле санкције да није било притиска из Вашингтона. Коначно, председник је недавно изјавио да ће нова влада још интензивније радити на евроинтеграцијама, али да неће бити антируска. Дакле, нисмо неутрални, а ако је изјава председника поуздан индикатор, властима је најближи Брисел.

*Како оцењујете досадашњу политику власти и у Србији и „маневре“ председника Александра Вучића по питању санкција Русији?

Чини ми се да је тај маневарски простор у границама које је одредила ЕУ. С обзиром да се санкције Русији уводе у неколико брзина због потреба појединих европских земаља и да би у вези са неким производима могле бити и олабављене, не може се очекивати да Србија, као земља која је кандидат али још није чланица организације, испуњава обавезе које не испуњавају ни све чланице. Мислим да је маневарски простор који спомињете у оквирима ове толаранције која је резултат унутаревропских размимоилажења.

*Шта је пресудно за опредељење Београда да одржава добре односе са Москвом – да ли је то зависност у области енергетике, или политичка зависност актуелног режима у Србији од проруски орјентисаних гласача, нешто треће?

Већина бирача у Србији, дакле не само бирача владајућих партија, јесте на руској страни и то не само у украјинском сукобу, него и у спорењима Русије и Запада у ширем смислу. Ово опредељење је дугорочно и није само у вези са актуелним догађајима. Енергетска зависност је огромна. Уз ово, Руска Федерација као стална чланица Савета безбедности УН је бранилац територијалног интегритета Србије.  Ни са једном другом земљом или организацијом Србија нема овако специфичне конекције. Свака одговорна власт у Србији, одговорна према народу и држави, ово, једноставно, мора да има у виду.

*Како Ви тумачите то што је, приликом давања статуса кандидата за чланство у ЕУ Украјини, речено да ће се питање окупираних области на територији те земље у процесу евроинтеграција решавати по моделу Србије и Косова?

Значи ли то, с обзиром да је Србија већ кандидат, да је Косово окупирана област која ће, по ослобођењу и повратку у политичко-правни систем Србије, бити обухваћена кандидатуром, односно чланством у ЕУ? Или ће се тражити „међусобно признање“ Кијева и територија које су прогласиле независност и оних које ће га можда тек у будућности проглашавати? Апсурдно је иницирање и прихватање кандидатуре за чланство једне земље а да се притом не зна чиме ће она располагати у најскоријој будућности, хоће ли уопште имати елементе државности. Додатно, ЕУ не представља гарант Украјини у било ком смислу. Посматрано из угла политичке пропаганде, која је у фокусу мог истраживачког интересовања, кандидатура Украјине за чланство у ЕУ је чист пропагандни чин.

*Са друге стране, видимо да се сада пред Србију у процесу преговора ставља захтев за „међусобним признањем“ Србије и Косова – да ли то нас удаљава од ЕУ и приближава Русији, иако се чини да је циљ ЕУ био управо супротно?

Порука да је задатак будуће владе да ради како би се земља брже прикључила ЕУ, упућена грађанима Србије после поруке да је „међусобно признање“ услов за улазак у у ЕУ, отвара простор арбитрарним интерпретацијама, између осталога и да је Шолц у сваком случају рачунао на овакво опредељење српских власти. Мислим да сам одговором на ваше прво питање одговорио и на ово.

Нови ДСС не одступа од својих ставова

*Нова Демократска странка Србије, чији сте потпредседник, најавила је протесте ако Београд уведе санкције Русији. Мислите ли да је то сценарио од кога власт у овом тренутку највише страхује?

Не знам од чега власт страхује. Што се тиче Новог ДСС-а, ставови о темама о којима смо разговарали су јасни, непротивуречни и у вези са њима нема одступања.