Треба темељно да решавамо демографско питање

Србију за пет година видим као земљу која је заокружила свој национални идентитет и на њему се утемељила

Формалну и коначну одлуку да ли ћу бити председнички кандидат донећу прво у оквиру странке, а после и с коалиционим партнерима из ПОКС-а, каже председник Демократске странке Србије Милош Јовановић, који је недавно најавио могућност кандидатуре. У интервјуу за „Политику” истиче да је више пута рекао да председнички избори представљају праву прилику да се издигнемо из „ове каљуге у коју смо претворили политичку сцену у Србији”.

„Време је да коначно вратимо политику у политику. Да грађанима, осим једне биографије, представимо јасан програм и визију Србије. Да покажемо да се политиком можете бавити енергично и одлучно, а истовремено пристојно и достојанствено, уз уважавање и политичких противника, и медија, и надасве грађана. Немам проблем да понесем ту одговорност. Напротив, не недостаје ми ни воље ни енергије у борби за земљу и све оно у шта верујем када је Србија у питању. А о адутима, програму и поверењу које дају – грађани ће одлучивати”, наводи Јовановић.

Како оцењујете досадашњи међустраначки дијалог без посредника из иностранства и шта би за вас било компромисно решење?

Није требало да доводимо себе у ситуацију да нам дијалог ове врсте уопште буде потребан, за шта је, по дефиницији, крива и одговорна актуелна власт. Има Србија и овако довољно противника, да не кажем непријатеља, да бисмо трошили енергију на овакве ствари. То је једноставно луксуз који себи не бисмо смели да дозволимо. С друге стране, делује да постоји воља да се унапреде одређене демократске процедуре. Најважније је да се промени технологија владања актуелног режима. Може се владати и без притиска на бираче који су запослени у јавном сектору. Може се владати и без црних џипова и момака из теретане. Може се владати и без цензуре или аутоцензуре у медијима. Штавише, управо је то стандард нормалног демократског поретка. И колико год ми се чини да ће неки помаци бити направљени у добром смеру, увек ме зачуди, делом и забрине, амбиција ове власти да увек има више – више гласова, више чланова.

Шта мислите о положају Срба на Космету и у БиХ?

Устав Републике Србије и Резолуција 1244 СБ УН с једне стране, Дејтонски споразум са друге – то су оквири у којима се крећемо. То су линије одбране иза којих више нема простора за повлачење. Ситуација наравно није једноставна јер су и даље јаке тежње појединих западних земаља ка унитаризацији БиХ и распарчавању Србије кроз притиске који се врше да прихватимо сецесију наше јужне покрајине. С друге стране, моћ западних сила је у релативном опадању и у међународним односима је данас много више равнотеже него што је то био случај ранијих година и деценија, што осетно проширује наш маневарски простор. Потребно је бити стрпљив и јачати земљу у сваком погледу. У том смислу, и независно од питања демократије, било је позитивних помака у земљи последњих година, нарочито када је у питању јачање војске.

Какву Србију видите за пет година?

Видим је као земљу која је заокружила свој национални идентитет и на њему се утемељила. Видим је као земљу у којој постоји консензус око најважнијих националних питања и у којој су реликти анационалних – а неретко антисрпских – идеологија, попут југословенштине, заувек стављени на маргину. Видим је као одважну и амбициозну земљу која негује посебност свог положаја „Истока на Западу и Запада на Истоку”. Видим је као динамичну земљу са снажном културом, све бољом економијом и без комплекса било ниже, било више вредности. Највећи проблем у тој визији и највећа опасност по нас је демографско питање које морамо озбиљно и темељно да решавамо.