Злочиначко НАТО бомбардовање Србије није остварило свој једини циљ

24. март 1999. године остаће трајно у сећању српског народа као дан почетка злочиначке НАТО агресије на Србију.

Као што је повод био фабриковани злочин у Рачку, тако НАТО већ више од две деценије као разлог и оправдање војног анагжовања без одлуке Уједињених нација истиче спречавање тзв. хуманитарне катастрофе. 

Једина истина јесте да је циљ агресије био и остао насилна сецесија Косова и Метохије и признање сецесије од стране Србије.

Свако у свом приватном животу има право да у складу са личним моралом одлучује да ли ће злочине почињене над народом којем припада заборавити и опростити онима који се никада нису покајали.

Међутим, они којима је стало до државе и народа, били на власти или опозицији, не смеју никада да изгубе из вида да је после 78 дана бруталног засипања Србије осиромашеним уранијумом, касетним бомбама, разарањем привредних, инфраструктурних и цивилних објеката, злочиначка агресија окончана потписивањем Кумановског споразума и усвајањем Резолуције 1244 СБ УН, којом је потврђен територијални интегритет Србије.

Ова Резолуција, као у Устав Републике Србије, морају да остану темељ политике очувања целовитости државе и даљег отпора свим притисцима да Србија призна сецесију Косова.