Млађан Ђорђевић или блато српске политике

Неретко сам последњих месеци био мета напада Млађана Ђорђевића, који је са својих фиктивних интернет портала и Фејсбук страница износио низ неистина на мој рачун и на рачун странке чији сам председник

Никада до сада нисам помишљао да на такве нападе одговарам.

Прво, јер и иначе немам обичај да се осврћем на ову врсту приземних политикантских дисквалификација.

Друго, јер је Млађан Ђорђевић ноторно неозбиљна појава на српској политичкој сцени.

Подсећања ради, реч је о човеку коме се смејала цела „Твитер заједница“ (како је сам назива) када је на трагикомичан начин себе снимио у Марићевића јарузи, патетично позивајући на устанак и парафразирајући Милоша Обреновића речима „Ево вас, ево опет мене…“ очигледно не схватајући да Орашац није Таково, да 1804. није 1815. и да су Карађорђе и Милош заправо две различите историјске личности.

Реч је о човеку коме се смејала и цела Србија када је изрекао детињасту лаж да је Александар Вучић украо новац који је Трамп великодушно поделио Србима (1.000 долара по становнику).

Међутим, Млађан Ђорђевић је наставио са својим оптужбама и на страницама дневног листа „Данас“ као и приликом гостовања у јутарњем програму телевизије Н1 где ме је поново оптужио да „глумим опозицију у сарадњи са Николом Селаковићем“.

Одмах да кажем да је овим нападом поново изрекао безочну лаж коју најоштрије демантујем.

Са Николом Селаковићем не одржавам апсолутно никакав контакт нити сам га икада одржавао (исто важи и за Петра Петковића и Миленка Јованова за шта су ме такође оптуживали фиктивни интернет портали који истовремено уздижу господина Ђорђевића као идеалног председничког кандидата).

Што се глуме тиче, за њу никада нисам имао нити талента, нити интересовања.

Супротно од тога, мора се признати да је Млађан Ђорђевић изванредан глумац.

Публика би, гледајући га и слушајући, стварно могла да помисли да се ради о бескомпромисном борцу за српско Косово.

Проблем је међутим што ме је лично тај исти Млађан Ђорђевић пре само три године, у једном врачарском локалу, убеђивао како је – и ово је цитат: „Косово изгубљено“; како „Вучићу треба помоћи у издаји“ и „како ће бити Божија правда да управо Вучић изда Косово“.

Овој жучној и вишесатној расправи која се завршила мојом констатацијом, која је те вечери такође изречена изразито повишеним тоном, да „ви више мрзите Вучића него што волите Србију“ (ово „ви“ се односило на Млађу Ђорђевића и њему сличне), присуствовало је и три сведока, добро позната господину Ђорђевићу.

Млађан Ђорђевић се даље жали бесмислицом како ја „са својих један одсто гласова добијам више медијског простора него Вучић“.

Када бих улазио у детаље, позвао бих Млађу Ђорђевића да поново погледа резултате последњих избора и прихвати чињеницу да је опет слагао за више од 100 одсто.

Наиме, на протеклим изборима, листа коју сам предводио, истина уз људе попут Ивана Матовића и Новице Антића, освојила је 2,24 одсто гласова.

Тај резултат нас свакако није задовољио, али је суштина другде.

Тих 72.085 гласова је тачно 72.085 гласова више него што је господин Ђорђевић освојио било када и било где.

Другим речима, Млађан Ђорђевић, председник фантомског удружења које не представља апсолутно никога али који се ипак у таквом својству појављује у емисијама за које ја никада нисам добио позив (попут емисије „360 степени“ на Н1) или за које позив добијам врло ретко (попут „Утиска недеље“ на Новој С) и чија се саопштења редовно преносе на порталима (попут „Нове.рс“), усуђује се да било коме броји минуте медијског присуства?!?

И у овоме се оцртава разлика која ће вечно постојати између људи као што је Млађан Ђорђевић и мене.

Никада нисам мислио да се поверење грађана стиче тако што се воде прљаве кампање против других актера на политичкој сцени, били они и моји ривали.

Никада се нисам жалио зашто се у неким емисијама не појављујем нити постављао питање како је уопште могуће да човек попут Млађана Ђорђевића, у најбољу руку оскудног образовања, без знане професије, без икаквих политичких убеђења, коме лаж представља редовно и уобичајено средство у политичкој борби и који не представља никога, добија и секунд било чије медијске пажње.

У том смислу, Млађан Ђорђевић и његово бављење политиком, типичан је пример блата у који смо претворили српску политичку сцену.

Лично, у прављењу тог блата нисам никада учествовао нити имам намеру.

Напротив, желим да то блато нестане. Зато је ово мој први и уједно последњи одговор господину Ђорђевићу.

Аутор је председник Демократске странке Србије