Ni upotreba pravog, a kamoli zvučnog topa, ne bi više smela bilo koga da iznenadi

Vrlo verovatno korišćenje zvučnog topa protiv sopstvenog naroda još jednom potvrđuje neviđenu beskrupuloznost i nasilničku prirodu ličnog režima Aleksandra Vučića. Ali koliko god su posledice korišćenja takvog oruđa mogle biti istinski tragične u situaciji u kojoj više stotina hiljada ljudi protestuje, nemamo više prava da se iščuđavamo a još manje da kukumavčimo. 

Nakon ubistva petnaest ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gaženja demonstranata širom zemlje, lomljenja vilica studentkinjama bejzbol palicama, sakaćenja penzionera u policijskim stanicama i pri svemu tome, pokazivanja srednjeg prsta čitavom narodu, valjda smo shvatili sa kim imamo posla. Ni upotreba pravog, a kamoli zvučnog topa, ne bi više smela bilo koga da iznenadi.

I zato je krajnje vreme da se zatvori poglavlje sa šetnjama, koliko god one veličanstvene bile. Krajnje je vreme i da shvatimo da niko od nas nema pravo da beži od odgovornosti i krije se iza bilo koga drugog, makar to bili i studenti, jer ovu borbu možemo da dobijemo samo svi zajedno. I konačno,  krajnje je vreme da počnemo - svi zajedno - sa ozbiljnim oblicima građanske neposlušnosti, od blokada institucija, saobraćajne infrastrukture, rafinerija, gradilišta do generalnog štrajka. Sve ostalo će biti samo izgovor za slabost i kukavičluk na koje, zbog ove zemlje i njene budućnosti, nemamo pravo.