U novom rebalansu budžeta nema stavki o povećanju penzija i plata prosvetnih radnika

Potpredsednik Novog DSS-a Predrag Marsenić istakao je danas da u predlogu rebalansa budžeta za 2024. godinu nema odrednica o povećanju penzija i plata prosvetnih radnika zbog čega, kako je rekao, „imamo proteste zaposlenih u obrazovanju“.

On je primetio da će ti državni izdaci, po svemu sudeći, moraju da sačekaju početak nove fiskalne godine i predlog budžeta za 2025. Takođe se založio za ukidanje svih spiskova koji su se pojavili minulih dana u medijima, a vezani su za evidentiranje onih prosvetara koji se nalaze u štrajku.

Marsenić je, govoreći u ime poslaničke grupe Novi DSS -POKS (Nada) u skupštinskoj debati o Vladinom predlogu rebalansa budžeta, naglasio da se ta politička opcija zalaže za oporezivanje ekstraprofita i šunda posebno podvukavši velike dobiti poslovnih banaka i kladionica u Srbiji.

Govoreći o planiranim državnim izdacima za velike infrastrukturne projekte, Marsenić je naveo da je u izgradnji putne infrastrure nepotrebno mešanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića koji sa tim poslovima ne treba da ima ništa. „Očigledno je u pitanju želja da se kopira knez Miloš kao veliki srpski vladar, ali knez Miloš je širio našu državu, a mi pokušavamo da se vratimo u pretpolitičko stanje“, rekao je Marsenić.

On je ponovo pozvao vlast da prihvati formiranje parlamentarne komisije sa zadatkom da prati radove u sklopu projekta EKSPO 2027. „Prihvatanjem rada ove komisije pokazaćate da ništa ne krijete od građana“, poručio je Marsenić, ali od nekoliko članova Vlade i poslanika vladajuće koalicije mu nije odgovorio na taj zahtev.

Visoki funkcioner Novog DSS-a ocenio je da je „izostala primena poljopprivredne strategije za proteklih deset godina“ i dodao da zabrinjava stanje u stočnom fondu koji je sveden na bilans iz 1910. godine.

„U novom rebalansu budžeta smanjene su za čak dve milijarde dinara subvencije za poljoprivrednu opremu“, napomenuo je Marsenić.

On se osvrnuo na porazne rezultate u pogledu rasta duga pa je naveo da je naš spoljni dug narastao na 38,7 milijardi evra i da će, ako se ovako nastavi, on 2027.godine biti između 51 i 55 milijardi,

„Tačno je da imamo bolji odnos duga u poređenju sa BDP-om od zemalja EU, ali nama su kamate na dugovanja 2,10%, a njima oko 1,5%“, rekao je Marsenić i dodao da nam se povećava i budžetski deficit koji sada iznosi oko 2,90%.

Marsenić je naveo da je godišnji rast Srbije 4,70%, a međugodišnja inflacija 4,20%. „Nama raste spoljnotrgovinski deficit za 14,20%, a posebno zabrinjava povećani uvoz hrane“, naveo je Marsenić i predložio da se maksimalno primeni metod supstitucije odnosno da se uvezena roba zameni domaćom onde gde je to moguće.