"Visoki predstavnik"

U srpskoj javnosti je nekako tiho, bez reakcije vlasti, prošlo podizanje optužnice protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika od strane Tužilaštva BiH, kojom se praktično poništavaju institucije Republike Srpske i ukida odluka o proglašenju Zakona koji je donela Narodna skupština. Optužnica je podignuta i protiv Miloša Lukića, direktora Službenog glasnika RS. U međuvremenu je podneta i krivična prijava protiv Nenada Stevandića, predsednika Skupštine zbog, kako kažu, „podsticanja“ donošenja zakona kojim se odluke Ustavnog suda BiH proglašavaju neprimenljivim u RS.

Nakon ovih poteza, postaje jasno da je Republika Srpska na velikom udaru i da je to sledeća tačka pritiska i na vlasti u Srbiji, nakon pristanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Ohridski sporazum i praktično povlačenja svih institucija države Srbije sa Kosova i Metohije. Iza ovog udara stoje takozvani „visoki predstavnik“ za BiH Kristijan Šmit i njegovi nalogodavci. Postavlja se pitanje ko je uopšte Kristijan Šmit? Ovaj nemački advokat i političar se od 1. avgusta 2021. godine predstavlja kao visoki predstavnik iako ne postoji zvaničan dokument Saveta bezbednosti UN kojim je dotični postavljen na ovo mesto, niti je njegovo imenovanje u skladu sa članom 1. Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma. Na to je ukazivano više puta od strane svih političkih činilaca u RS i dela u Srbiji, ali bez ikakvog odjeka.

Kristijanu Šmitu ne smeta da se lažno predstavlja i da donosi odluke na koje nema pravo. To ne smeta ni Zapadu, jer su ga oni postavili, ne smeta borcima za ljudska prava i demokratiju, ne smeta ni centralnim vlastima u BiH, jer kad treba uraditi nešto protiv srpskog naroda onda su sva sredstva dozvoljena, onda možete i izigrati potpisane sporazume, onda nema pitanja demokratije, onda za Srbe ne postoje ljudska prava. Ali ono što je posebno zabrinjavajuće je da sve ovo ne smeta ni vlastima u Srbiji na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koji ne samo da je više puta potvrdio legitimitet „visokog predstavnika“ nemačkom građaninu Kristijanu Šmitu, već ni ne reaguje na pritiske koje trpi Republika Srpska. Kao da naše vlasti sudeluju u pokušajima Zapada da se po svaku cenu napravi unitarna Bosna i Hercegovina i da se uništi entitet Republike Srpske.

To čak i ne čudi kad se ima u vidu kooperativnost vlasti u Srbiji po pitanju Kosova i Metohije. Za njih je važnije da se prave „nacionalni stadioni“ za tri puta više para nego što zaista vrede, da se prave autoputevi do Albanije, kojima će se voziti trupe NATO-a, da se zadužujemo „ko da sutra ne postoji“, samo da bi se ostalo i opstalo na vlasti. Važnije im je to nego bilo kakav patriotizam, jer kako reče jednom jedan političar „Patriotizam se ne sipa u traktor“. Svi ovi potezi vode samo jednom a to su novi sukobi na ovim prostorima, možda čak i rat. Jedini način da se to izbegne je jedinstvo u odbrani kako Republike Srpske, tako i Kosova i Metohije. Predstavnici Republike Srpske moraju istrajati u svojim odlukama, ali druga stvar bez koje ne može, je da Republika Srbija promeni politiku popuštanja i pruži bezrezervnu podršku svojoj braći.

Izvor: Nacija.net