Srećan vam Dan Republike Srpske

U današnju mi zoru priča, a delić sam nje jednom pričao, ponovo prolazi kroz misli. Pre više su od sto godina u Bračevcima, jednom selu u Slavoniji, istočnije od zapadne, zapadnije od istočne Slavonije, seljani i njihov svestenik formirali "Srpsku ratarsku čitaonicu". Pismeni su bili, ali se po nerutiniziranim potpisima njihovim vidi da su rukama kojima su se potpisivali mnogo češće držali plug nego olovku. Spreman sam i da pretpostavim da nisu baš previše ni čitali, niti u težačkim životima za knjigu imali vremena. Ipak, dve su stvari znali. Prvu, da su ratari. Drugu, da su Srbi. A slutili su da su u opstanku njih kao Srba, u opstanku njihovog Srpstva daleko od Srbije, knjige i čitaonica važne. 

Znao je, pre gotovo sto godina, to i onaj rudar iz Nevade, otac trinaestoro dece, koji je tražio da Srpska književna zadruga svoje knjige šalje preko okeana, u srpska rudarska naselja. Da bi opstali, ne kao rudari, već kao Srbi. Puno je nezabeleženih, neupamćenih priča o naporima onih koji su, daleko od matice, daleko od otadžbine, generacijama uspevali da se održe, da odole, da plamen sveće svoga naroda rasplamsaju. Činili su to onako kako su znali, kako su i koliko mogli. Desetine, stotine hiljada imena, mimo rudara Sime Grubica i dvadeset Bračevčana na tom neispisanom spisku postoji. 

U ovo jutro, svi nas oni gledaju, i gledaju nas srećni. Znaju da je i njihova borba, neretko i njihova žrtva imala smisla. Da je vodila ovom ovom jutru i ovom danu. Na današnji su dan oni koji su imali snage i vere stvorili srpsku državu zapadno od Drine. Državu svih nas, bili u njenim formalnim granicama ili ne. Srećno vam ovo jutro, srećan vam ovaj praznik. Posebniji je, drugačiji od svih drugih.

Srećan vam Dan Republike Srpske.