Bojan Radojević: Radioaktivni gromobrani su simbol rada loše vlasti
Radioaktivni gromobrani su sedamdesetih godina prošlog veka postavljani na veće zgrade da štite od udara groma. Nakon dokazivanja njihove štetnosti po zdravlje ljudi, proizvodnja i nova postavljanja su zabranjeni još 1991. godine, a zakonski je naloženo da svi moraju biti zamenjeni do maja 2014. godine. Preko pet godina čekali smo da nadležni obave posao.
Radioaktivni gromobrani su simbol loše vlasti koja radi samo ono u čemu ima svoj interes ili ono na šta je građani nateraju. Inicijativa „UkloniIh” je naterala nadležne da uklone radioaktivne gromobrane, a oni su u tome ipak našli i svoj interes. Sada troše veliki novac na bilborde preko kojih se hvale da u Novom Sadu nema više radioaktivnih gromobrana.
Činjenice govore drugačije. Novosadska gradska vlast posao uklanjanja radioaktivnih gromobrana obavila je zakasnelo i, u najmanju ruku rečeno, polovično. Nakon više od pet godina od isteka zakonskog roka za uklanjanje i posle skoro dve godine od početka naše kampanje „UkloniIh” uklonjeno je 24 komada radioaktivnih gromobrana, dok je novosadski Departman za fiziku otkrio 36 komada, a naši aktivisti i građani još 11 komada preko tog broja, o čemu smo uredno izvestili Upravu za zaštitu životne sredine. Od preostalih radioaktivnih gromobrana nekoliko komada pozicionirano je u centralnim delovima grada dok je većina razmeštena dalje od centra, tako da je sada prvenstveno ugroženo prigradsko stanovništvo. Dakle, posao nije završen pa će inicijativa „UkloniIh” nastaviti sa aktivnostima sve do konačnog uklanjanja i poslednjeg komada zabranjenih i po zdravlje štetnih radioaktivnih gromobrana u našem gradu.
Inače, što se trošenja budžetskog novca tiče, na osnovu javno saopštavanih cena, da je Institut za nuklearne nauke „Vinča” obavio posao, zamena 24 komada radioaktivnih gromobrana u Novom Sadu trebalo je da košta oko 10 miliona dinara. Pošto, iz nepoznatih razloga, Institut „Vinča” na tenderu nije ni učestvovao, prihvaćena je jedina ponuda konzorcijuma od tri manje poznata preduzeća i to u iznosu od 13 miliona dinara.
Ipak, najvažnije je da je počelo uklanjanje radioaktivnih gromobrana, ali ne manje važna je i poruka kampanje „UkloniIh” da je moguće uspeti ako se radi prava stvar za opšte dobro. Ako se radi čistog srca sa velikom količinom kreativnosti, energije i truda, a mi smo se potrudili. Teško je sve i nabrojati. Objavili smo više desetina saopštenja, napravili desetak televizijskih emisija i priloga, konferencije za novinare, stotine objava na društvenim mrežama. Napravili smo fejsbuk stranu i sajt ukloniih.rs sa svim podacima i izuzetno posećenom internet mapom lokacija i zona uticaja radioaktivnih gromobrana. Organizovali smo edukaciju, potpisivanje peticija, protestnu vožnju bicikala, vođenu turističku turu obilaska gromobrana za vreme Egzita, napisali na desetine pisama institucijama, izveli više javnih akata i humanitarnih žurki i na kraju, još smo i glumili u skeču koji smo nazvali „Prizivanje uklanjanja”. Mislim da je to upalilo. Šalu na stranu, sa institucijama odnos se razvijao bukvalno kao što kaže Gandi: Prvo te ignorišu, onda ti se smeju, onda se bore protiv tebe i onda pobediš. Mnogo teže je bilo animirati građane jer se inicijative i protesti kod nas, nažalost, neretko zasnivaju na manipulacijama, lažima i demagogiji. Građani to prepoznaju, pa ih je svaki sledeći put još teže animirati. Stanje u društvu podseća na narodnu priču u kojoj pastir viče: „Upomoć, vuk, vuk!”, a vuka nema. Kada jednom stvarno dođe vuk, niko se neće odazvati.
Nisu dočekali uklanjanje
Preko pet godina je trajala kampanja da se zamene radioaktivni gromobrani u Novom Sadu, od čega na kraju skoro dve godine intenzivna kampanja „UkloniIh”. Neizostavno, moramo se setiti onih koji su prvi alarmirali javnost i ukazali na problem opasnih radioaktivnih gromobrana u Novom Sadu. Odajemo poštu i izražavamo veliku zahvalnost inženjerima Bogoljubu Milinoviću i Nevenki Đakonov. Nažalost, oni nisu dočekali uklanjanje, u međuvremenu su oboje preminuli od kancera.
